Sandra Dančetović

  Da Oscar Isaac nije početkom septembra na festivalu u Veneciji ljubio unutrašnji deo nadlaktice Jessice Chastain, možda u ovom odsudnom trenutku niko ne bi gledao Scenes from a Marriage . Bilo da je to deo propratnog marketinga, dokaz neporecive hemije između kolega čije prijateljstvo datira još od studija, ili pak i jedno i drugo, čini se da se više govorilo o tome nego o samoj seriji. HBO ju je, tradicionalno, emitovao jednom nedeljno, a interesovanje je, izgleda, opadalo kako je vreme odmicalo, da bi se ponovo aktiviralo nakon poslednje epizode. U međuvremenu su se pojavili novi TV hitovi, nešto dinamičnije i zaraznije, što bolje drži pažnju i lakše se prati. Nije ova serija intelektualno zahtevna ili naporna, mnogima je poznato o čemu govori i čime se bavi, no možda je baš to ono što ljude odbija. Gledaoci žele eskapizam bez neprijatne tišine i lomova, ne žele da gledaju određene verzije sebe na ekranu (uglavnom bogatije i bolje stilizovane), možda su sve to prošli ili ne b...

Osim po školskom domaćem zadatku, nikad nisam pisala poeziju, niti sam ikad imala potrebu za tim. Teško sam se i pronalazila u tuđim stihovima; za ljubav i poštovanje nečijih pesama stepen identifikacije nikad nije bio presudan... A onda je naišla Orla Gartland, koja je opevala možda ne čitav moj život, ali značajan komadić, i to sa takvom preciznošću i uvidima, da me je bilo pomalo i strah. I eto nas kod ključne reči. Orla je pesnikinja za sve nas anksiozne, overthinkere, katastrofičare. Neki kritičari kažu da Orla peva o srednjim dvadesetim, dobi u kojoj je i sama, ali stanja koja oslikava su univerzalno prepoznatljiva. Slušajući njenu muziku pratimo ritam sopstvenog odrastanja, sazrevanja, prisećamo se već proživljenog. Tačno je da su te navodno najlepše godine za neke od nas zapravo bile najteže (pozdrav Oliviji Rodrigo i njenom stihu „if someone tells me one more time 'enjoy your youth', I'm gonna cry“) jer osećamo da se ono što se nama dešava – ne dešava apsolutno ni...

  Ako kaniš pobediti, moraš znati izgubiti Evrovizija 2021: Zaslužena pobeda Italije Ove godine pobedio je rock'n'roll, pobedila je pesma „Zitti e Buoni“ italijanskog benda Måneskin, dan ranije nagrađena i za najbolji tekst na Eurosongu 2021. Italija je od publike širom Evrope, pa i od ovdašnje, osvojila maksimalan broj poena, te je opravdala status favorita. Međutim, put do vrha nije bio nimalo lak. Glasanje je bilo istovremeno i neverovatno i razočaravajuće i uzbudljivo Ovu Evroviziju su svi jedva čekali – da gledaju, da popljuju, da prate s visokomoralnog umetničkog trona pravih vrednosti ili se opuste i uživaju, kako propozicije i nalažu. Evropu je ovih dana uhvatila, kako bi Loreen rekla, „euphooooriaaa“, a u kombinaciji sa ovdašnjim uraganom ostavila je teške posledice naročito na sredovečna bela heteroseksualna muška srca, posebno osetljiva na filere i botoks, veštačke grudi i kosu, visoke štikle i još više samopouzdanje. Članicama benda Hurricane zameraju to što s...

  Ljubav, politika, kič i lake note Evrovizija, moja dežela   Maj je poseban mesec. Donosi nam prve istinski tople dane, iznenadne pljuskove s tendencijom prerastanja u potop, prirodu u punom cvatu i promene meteoroloških raspoloženja svojstvene PMS-u. Maj donosi i Evroviziju, danas poznatiju kao Eurosong, paradu lakih nota i kiča koju volimo da mrzimo i obožavamo da gledamo. Kod mene pak povodom Evrovizije nema nikakve ironije, još od pobede grupe Riva, a naročito od nastupa legendarne Tajči, moje prve heroine iz detinjstva. Evrovizija se prati ozbiljno i posvećeno, a dok je još bilo detinjeg entuzijazma, bilo je i internog glasanja. Tek kad sam prihvatila gorku istinu da moji favoriti nikad ne pobeđuju, ostavila sam se računice. Nikad nisam navijala za određenu zemlju, naročito ne za svoju, ako mi se pesma i izvođač ne dopadaju. Kod Tajči i Bebi Dol su se geografija i muzika poklopile, a već '92. moje srce kucalo je u ritmu „Ze rak sport“, izraelske predstavnice Da...

  Poruka jednog srpskog letka (koji nikako nije flyer) Poznato je da svako ko se srpskim jezikom iole profesionalno bavi mora biti spreman na odbranu od tuđica i mrske latinice. Ko nije bar jednom zavapio nad ćirilicom, tim  najsavršenijim  (nepravilno, ali je bar na srpskom) pismom ikad stvorenim, kao da nije živeo. Ko se nije zabrinuo nad sudbinom jezika jednog malog slobodarskog naroda koji nikada nikog nije napadao, već se samo branio, kao da nikad u Klubu književnika sedeo nije. Lament, to jest plač, takoreći je  must . Kada su davnih devedesetih čuveni Boško i Stanko sa Pinka u još čuvenijoj emisiji „City“ govorili da je nešto  must , a Snežana Dakić pitala sagovornike kako brinu o svom  wellnessu , svi smo se zgražavali. Pa, zar nemamo mi u ovom prelepom jeziku svoje rođene reči kojima možemo da se služimo?! Zapitala se to najpre Mirjana Bobić Mojsilović, odmah nakon demokratskih promena, kada je u kratkom roku uspela da pokaže svoje umeće putem više...

 Virtuelni koncert Josipe Lisac: Tisuću razloga za sreću Prošle godine napisala sam tekst pod naslovom „Josipa Lisacu Sava centru – kako to normalno zvuči“ . Dvanaest meseci kasnije, atmosfera je bitno drugačija. Bilo ko u Sava centru – to tako nenormalno zvuči. Koncerata nema, svedeni su na nivo incidenta... Sve se preselilo „na mrežu“. I dok neki još oklevaju da nastupe online, Josipa predvodi i u tom domenu. U nedelju 14. februara, na svoj 71. rođendan, održala je svoj prvi virtuelni koncert. Priredivši besprekoran audiovizuelni događaj, dokazala je da za nju nema prepreka kada je o muzici reč – ni tehničkih, logističkih, žanrovskih... Šta god budućnost da donese, Josipa će znalački s tim izaći na kraj. Potvrdila nam je to sinoć svojom pesmom, ali i govorom, neretko se osvrćući na situaciju u kojoj smo i ono što sledi nakon nje. Nije, međutim, tokom tih veličanstvenih sat i po svirke, bilo mesta za lamentiranje nad zlom sudbom. Naprotiv, slavilo se – život, ljubav, muzika;...

  Dragi Bože, daj da ti dokažem da me slava neće pokvariti „Dragi Bože, daj da ti dokažem da me bogatstvo neće pokvariti“, jedna je od legendarnih replika Del Boyja iz „Mućki“ koja savršeno opisuje želje većine korisnika Instagrama, samo što je, umesto bogatstva, slava ta za kojom se žudi. Bogatstvo se podrazumeva – dolazi kao posledica ili pak uzrok internet popularnosti. Fenomenom takve popularnosti, influenserima i influenser marketingom bavio se u novom HBO dokumentarcu „Fake Famous“ novinar Nick Bilton. Želeo je da napravi socijalni eksperiment koji bi podrazumevao to da od sasvim anonimnih ljudi napravi Instagram zvezde. Najpre je organizovana prava pravcata audicija, da bi se od hiljada prijavljenih na kraju izdvojilo troje. Dominique Druckman, Chris Bailey i Wylie Heiner izabrani su za buduće influensere. Kako se sve dešava u Los Anđelesu, gradu koji je centar industrije zabave, jasno je da su jake i ambicije i apetiti. Svako od njih troje pokušava da uspe i da se izdvoji...

  Slučaj Aleksić: Udruženo protiv silovatelja   Elitizam, tradicionalizam, nacionalizam, fašizam – jedno drugo hrane i podupiru, savršeno sklapajući slagalicu strave, odnosno naše realnosti. Klupko se odmotava još uvek i polako se otkriva čitav predatorsko-nepotističko-klanovski komplot, ogrezao u korupciji i sujeti   Nakon što je u subotu Miroslav Aleksić, poznatiji kao Mika, priveden zbog optužbi da je silovao i seksualno uznemiravao devojke koje su pohađale njegovu školu glume, klupko je počelo da se odmotava. Tri dana se bavimo gotovo samo tom temom i konačno se može reći da se, kao društvo, zaista bavimo nečim važnim. Danima s pravom slušamo o razmerama zločina jednog monstruma koji je odnegovao generacije unesrećene i traumatizovane dece.No, do pre tri dana škola Mike Aleksića bila je merna jedinica za kulturu i učenost. Članstvo u njegovoj grupi bila je ulaznica za svet u kojem se otvaraju vrata i pružaju prilike. Niko do 16. januara ove godine njegove meto...

„Nismo mogli da prestanemo da pišemo pesme” , navela je Taylor Swift u prologu za svoj novi studijski album „Evermore“ , objavljen nepunih pet meseci nakon remek-dela „Folklore“ . Sa istim saradnicima, uz nešto pojačanja, nastavila je tamo gde je „Folklore“ stao, snimivši takozvanu sestrinsku ploču. Taylor je ovu godinu počela uveliko promovišući svoj album iz 2019. „Lover“ ; krajem januara u saradnji s Netflixom je stigao i dokumentarni film o njoj „Miss Americana“ ; nakon proglašenja pandemije, globalnog zaključavanja i karantina, u skladu s tim otkazivanja svih planova i velike turneje, 24. jula se pojavio „Folklore“ i promenio ne samo tok čitave njene karijere, već i mainstream muziku uopšte, što će u narednom periodu tek doći do izražaja. Oslobođena, kako i sama potvrđuje, pritiska da stvori novi veliki pop hit, da anticipira želje publike i radio stanica, lišena tuđih pogleda i obaveza da misli o svakom detalju koji se ne tiče muzike, napravila je odlučujući i uz to maestralni...