Sandra Dančetović

Pokajničko pismo: Jedna suza, kap parfema Priznajem, plašim se bjuti parnica, ali me još više užasava mogućnost da me aktivisti Punog mirisa sačekaju iza nekog ćoška i napadnu bugarskom ružom u spreju i talku. Bojim se kamenovanja testerima i praznim bočicama, prostrelnih rana od turpije i pincete. Jasno mi je da sam izazvala pravedni bjuti gnev i kajem se zbog toga. Htela sam samo pomoć prilikom odabira parfema, htela sam da osetim bazu i gornje note, a ismejala sam tuđe strasti. Znamo kako se sve završilo - tekstom u kojem ima tako malo mojih reči, a koji tako puno govori Istraga smradova: Parfemdžije spremaju poklone Screenshot Kad postanete deo malog jeretičkog medija, poželjno je da postanete spremni na sve - na napade raznoraznih desničara, navijača, fašista, teoretičara zavere, Žekima i Žena sa interneta. Pripremaju vas na napade chemtrailom iz vazduha i komentarima sa kopna, udarima s boka tužbama, pretnjama ili klevetama. Istina, lakše se diše po...

Photo: Stock Posle otkazivanja Prajda, u danu obeleženom performansom „Porodična šetnja u mestu“ vokalno-instrumentalnog sastava Dveri, koji, sudeći po intenzitetu i kvalitetu razglasa nije odlazio iz Knez Mihailove, nesigurnim korakom uputila sam se kući. Kad sam konačno prošla pored štanda na kome je pisalo „Da nijedna beba više ne nestane“ (valjda pregrupa Dveri), rešila sam da pobegnem u parfimeriju - zato što mi, priznajem, treba parfem, a i zato što je to bio prvi objekat iza štanda - da me ne bi do kuće pratilo „zemljo srpskih vitezova Lazara i Miloša“. Kako zbog pojačane glavobolje, za koju se pobrinuo razglas, nisam dobro reagovala na mirise, i odatle sam pobegla. Kasnije, u sitnim noćnim satima i trenucima duševnog rastrojstva, završila sam na sajtu Pun Miris, koji se bavi parfemima. O njima se tamo može saznati apsolutno sve - koji su ženski, muški, a koji uniseks, ko ih je dizajnirao, ko ih promoviše, ko lansira, a ko prodaje i, najvažnije...