Sandra Dančetović

 Virtuelni koncert Josipe Lisac: Tisuću razloga za sreću Prošle godine napisala sam tekst pod naslovom „Josipa Lisacu Sava centru – kako to normalno zvuči“ . Dvanaest meseci kasnije, atmosfera je bitno drugačija. Bilo ko u Sava centru – to tako nenormalno zvuči. Koncerata nema, svedeni su na nivo incidenta... Sve se preselilo „na mrežu“. I dok neki još oklevaju da nastupe online, Josipa predvodi i u tom domenu. U nedelju 14. februara, na svoj 71. rođendan, održala je svoj prvi virtuelni koncert. Priredivši besprekoran audiovizuelni događaj, dokazala je da za nju nema prepreka kada je o muzici reč – ni tehničkih, logističkih, žanrovskih... Šta god budućnost da donese, Josipa će znalački s tim izaći na kraj. Potvrdila nam je to sinoć svojom pesmom, ali i govorom, neretko se osvrćući na situaciju u kojoj smo i ono što sledi nakon nje. Nije, međutim, tokom tih veličanstvenih sat i po svirke, bilo mesta za lamentiranje nad zlom sudbom. Naprotiv, slavilo se – život, ljubav, muzika;...

Putovali smo iz šezdesetih u 21. vek, pa nazad u sedamdesete i osamdesete i sve je bilo tako dobro uklopljeno. I stajling, naravno. „Glava je stigla pravo iz Zagreba i imala je najveći kofer“, rekla je Josipa, aludirajući na svoju periku. I opet sve je izgledalo tako prirodno i normalno, a danas je, kako je Lisica lepo primetila, privilegija i kompliment biti i ostati normalan Photo: TANJUG Četrnaestog februara je Osmi mart, kako lepo reče anonimna junakinja Youtube videa. Tih dana nema sale, hale ili kluba koji ne organizuje prigodni program za zaljubljene i ostale, navodno manjinske grupe. Redovno se javljaju i dežurni pravoslavci-enolozi da nas odvrate od te zapadnjačke komercijalne pošasti i podsete nas na vino, vinovu lozu i Trifuna, koji sa ljubavlju i Valentinom nema nikakve veze. Na kraju se svi napiju, zaljube i onda leče mamurluk na Dan državnosti. Međutim, u tom moru sivih lica postoji jedna osoba koja može da nastupa bilo gde 14. u februaru, a ...