Sandra Dančetović

  Da Oscar Isaac nije početkom septembra na festivalu u Veneciji ljubio unutrašnji deo nadlaktice Jessice Chastain, možda u ovom odsudnom trenutku niko ne bi gledao Scenes from a Marriage . Bilo da je to deo propratnog marketinga, dokaz neporecive hemije između kolega čije prijateljstvo datira još od studija, ili pak i jedno i drugo, čini se da se više govorilo o tome nego o samoj seriji. HBO ju je, tradicionalno, emitovao jednom nedeljno, a interesovanje je, izgleda, opadalo kako je vreme odmicalo, da bi se ponovo aktiviralo nakon poslednje epizode. U međuvremenu su se pojavili novi TV hitovi, nešto dinamičnije i zaraznije, što bolje drži pažnju i lakše se prati. Nije ova serija intelektualno zahtevna ili naporna, mnogima je poznato o čemu govori i čime se bavi, no možda je baš to ono što ljude odbija. Gledaoci žele eskapizam bez neprijatne tišine i lomova, ne žele da gledaju određene verzije sebe na ekranu (uglavnom bogatije i bolje stilizovane), možda su sve to prošli ili ne b...

  Neka ljubi se Istok i Zapad „The Queen's Gambit“ uspeva da iznad rivalstva, takmičenja i prestiža stavi sam smisao igre i potrebu za njom, čoveka, izabranu porodicu i razumevanje u različitosti, ne čineći pritom da to izgleda kao već viđena patetika, nego kao najlepša poezija Iako su u poslednjih deset godina brojne serije stekle kultni status, a produkcija dramskog TV programa u svetu nikad nije bila jača, malo je toga što nas posle nebrojeno sati pred ekranom i stotina odgledanih epizoda još uvek može ganuti. Nova Netflixova serija  „The Queen's Gambit“  u mom slučaju je uspela upravo to. Nakon nepravedno otkazanog i nikad prežaljenog  „Messiah“ , ove lude 2020. samo me je priča o genijalnoj šahistkinji približila nečemu što možemo nazvati katarzom. Kad kažem približila, mislim – fiksirala, prikovala, zakucala, raspametila. Tokom poslednje scene već sam bila u suzama ushićenja, egzaltirana pred umetničkim delom i načinom na koji je priča ispričana, a nakon nje sa...

„La Casa de Papel“ ima svojih mana i svesna ih je. Uspešno manipuliše opštim mestima, ljubavnim pričama koje podsećaju na one iz telenovela, zapletima svojstvenim krimićima i trilerima, a naročito našim očekivanjima. „Gledaš li ti filmove“, pita jedan od otmičara taoca. „Ne, gospodine, ja gledam samo serije“, prestravljeno odgovara ovaj, nespretni štreber s kojim se instant identifikujemo i kojem se istovremeno smejemo Poznato je da svaka španska serija od gledalaca stvara ili zagrižene fanove ili ljute protivnike. Indiferentnih nema, osim onih koji žive pod kamenom i ne znaju da se lome koplja oko španskog delikatesa. TV serija „La Casa de Papel“ postoji već tri godine, ali čini se da je planetarnu popularnost stekla za vreme korona karantina. Činjenica da ju je nakon prve dve sezone otkupio Netflix svakako je tome doprinela, pa je lansiranje poslednje sezone okupilo ne samo dugogodišnje ljubitelje, već i novu publiku koja je nadoknadila propušteno. Serija je zaraz...

Tek što smo objavili spisak omiljenih serija 2019. godine, a lista za 2020. je već krenula da se popunjava, potpuno spontano i neočekivano. Netflixova serija „Messiah“ pojavila se 1. januara i odmah je postala predmetom raspredanja i kontroverzi. Krenulo je najpre najnižim ocenama na IMDb-u koje su dolazile uglavnom od onih kojima je serija povredila religiozna osećanja uprkos tome što je nisu ni gledali. Potom je usledio talas desetki i hvalospeva, dok su u najmanjem broju one (o)srednje ocene. „Messiah“ je, gle čuda, podelio čovečanstvo, strane su zauzete čvrsto, mišljenja se zastupaju nepokolebljivo. Nema „ljubi bližnjeg svog“, ništa pruži ruku, pomozi drugu u nevolji, „neka ljube se Istok i Zapad“. Počela sam da gledam seriju, potpuno nesvesna svega što je prati, na julijanski Božić, prigodno. Naravno, ne zbog tematike, već zbog toga što na najradosniji hrišćanski praznik valja sve započeti, pa i gledanje nove serije. Crkva ne propagira sujeverje, ali recite vi to verni...

Svesni da se ova serija ne bavi ljudima s margine, već baš srednjom klasom, onima kod kojih je naizgled sve u redu i sa smislom, pitamo se kako je autoru Dejvidu Muru pošlo za rukom da tako običan život oslika tamnim bojama i komične elemente sakrije tamo gde ih najmanje očekujemo. On je seriju posvetio svojoj generaciji, onima rođenim posle 1979, koje smatra najmanje srećnima Još jedan britanski  dramedy  dragulj, „Not Safe for Work“, stigao je 2015. sa Kanala 4 i donosi sve nijanse turobne svakodnevice života javnih službenika. Glavna junakinja Ketrin radi u odeljenju za integraciju imigranata i u trenutku kada se jedno poglavlje njenog života okončava razvodom, počinje novo, još gore – budući da je vlada odlučila da njenom odeljenju sreže budžet, iz Londona je šalju u Northempton, sumorno okruženje i stecište „otpadnika“ iz javnog sektora. Sve što u Northemptonu može poći po zlu, poći će, bez sumnje, a način na koji se žrtve  outsourcinga  nose s probl...

Da je BBC zaista javni servis zahvaljujući kojem imate pravo da vidite sve, dokazuje serija „Klika“ („Clique“), premijerno prikazana u martu ove godine u onlajn formatu kanala BBC 3. Prikazivala se isključivo na internetu zato što je i publika kojoj je namenjena isključivo tamo. Serija je snimljena i producirana besprekorno, tako da se skupa garderoba, savršen ten i šminka mogu lako uočiti i ako se gleda na telefonu ili tabletu. „Klika“ svakako nije program koji će prosečni BBC-jev gledalac nestrpljivo čekati u nedelju uveče. Znaju to i autori serije koji su je promišljeno plasirali tinejdžerima, i to ne malobrojnima koji žive neopterećeni finansijskim problemima, već onima koji bi želeli da žive kao junaci serije. Ima tu svega – i studentskih domova, kampusa, zadimljenih klubova i pabova, ali uvek ušminkanih i sređenih. Tamo niko nikad nije gladan, niti iko išta jede; uglavnom se piju šampanjac i tablete, droga je posvuda i, naravno, niko ništa ne uči, osim nesrećne Elizabet...

Neke serije i pored sveg kvaliteta i originalnosti nikad ne dočekaju drugu sezonu, neke opstaju zahvaljujući velikoj gledanosti, uprkos tome što ne vrede ničemu. Netflixova Girlboss, srećom, ne spada ni u jednu od tih kategorija. Niti je dobra, niti je bila naročito gledana i obožavana i, spoiler alert – slavno je i potpuno pravedno propala. Svakako, to što je uopšte imala i jednu sezonu od 13 epizoda i jaku medijsku promociju, nikako nije pravedno, posebno ne onda kada se setite da je Netflix imao srca da ukine Sense8. Ne tvrdim da je Girlboss kriva za Netflixovu budžetsku preraspodelu, ali – ništa nije slučajno i svi smo povezani. Na kraju je postignut luzerski kompromis, pa su obe serije otkazane, što nikako ne umanjuje bol koji Girlboss izaziva. Girlboss je uvreda za mozak, zdrav razum, logiku, emocije, gledaočevo vreme. Jedna je od retkih serija koje sam posle tri minuta prestala da gledam i kasnije joj se ipak vratila jer retko odustajem od serija, knjiga, filmova, ča...

U foto-finišu svog predsedničkog mandata, Tomislav Nikolić odlučio je da se pozabavi onim što ga je i do sada okupiralo – odlikovanjima. Tako je prošle nedelje Tanjug javio, a Blic preneo da je predsednik ni manje ni više nego odlikovao seriju „Vojna akademija“. Ne zna se ko je zaslužan za takvu naslovnu konstrukciju, ali je poražavajuće što se na tu vest niko nije osvrnuo, čak ni neki uticajni tviteraš Nikolić je zapravo odlikovao producenta Nebojšu Garića, koji je u ime serije primio priznanje „za izuzetan doprinos sistemu odbrane Srbije“. Kako je to jedna serija uspela da nam odbrani zemlju, vojna je tajna. Ipak, negledljivi skup prizora snimljen kamerom i novčano potpomognut da liči na spotove Dejana Milićevića iz '90-ih, dobio je takozvanu Vojnu spomen medalju. Možda je baš zahvaljujući toj sposobnosti da ni od čega napravi nešto što će imati estetiku spota, reklame i kvazipatriotizma u jednom, te da, na kraju krajeva, uopšte dođe do novca za takav projekat, produ...

Ne tako davno, tek pre gotovo pola veka, grupa žena zaposlena u američkom magazinu „Newsweek” podnela je tužbu protiv poslodavca zbog polne diskriminacije. I,  spoiler alert , pobedila. Naime, taj magazin nije dozvoljavao ženama da budu novinarke i urednice, a naročito ne da potpisuju bilo kakv tekst, niti da se njihovo ime uopšte pojavi u novinama. Najviša pozicija koju su mogle da dostignu radeći tamo je pozicija istraživača, onog koji prikuplja i proverava informacije, zove, pregovara, daje ideje, bori se za temu, vest. Nakon što bi obavile taj rudarski posao i prikupile sve informacije neretko se izlažući i rizicima, svu slavu pokupili bi novinari, reporteri, koji su, bez izuzetka, bili muškarci. Njihovo je bilo da po sopstvenom nahođenju uobliče ono što im je već pripremljeno i, svakako, potpišu tekst, za koji u nekim slučajevima ne bi ni bili zaslužni. Tako su novinarke, kojima pritom nije dozvoljeno da to budu, po pravilu obavljale veći, zahtevniji i kreativniji de...