Sandra Dančetović

Osim po školskom domaćem zadatku, nikad nisam pisala poeziju, niti sam ikad imala potrebu za tim. Teško sam se i pronalazila u tuđim stihovima; za ljubav i poštovanje nečijih pesama stepen identifikacije nikad nije bio presudan... A onda je naišla Orla Gartland, koja je opevala možda ne čitav moj život, ali značajan komadić, i to sa takvom preciznošću i uvidima, da me je bilo pomalo i strah. I eto nas kod ključne reči. Orla je pesnikinja za sve nas anksiozne, overthinkere, katastrofičare. Neki kritičari kažu da Orla peva o srednjim dvadesetim, dobi u kojoj je i sama, ali stanja koja oslikava su univerzalno prepoznatljiva. Slušajući njenu muziku pratimo ritam sopstvenog odrastanja, sazrevanja, prisećamo se već proživljenog. Tačno je da su te navodno najlepše godine za neke od nas zapravo bile najteže (pozdrav Oliviji Rodrigo i njenom stihu „if someone tells me one more time 'enjoy your youth', I'm gonna cry“) jer osećamo da se ono što se nama dešava – ne dešava apsolutno ni...

  Ako kaniš pobediti, moraš znati izgubiti Evrovizija 2021: Zaslužena pobeda Italije Ove godine pobedio je rock'n'roll, pobedila je pesma „Zitti e Buoni“ italijanskog benda Måneskin, dan ranije nagrađena i za najbolji tekst na Eurosongu 2021. Italija je od publike širom Evrope, pa i od ovdašnje, osvojila maksimalan broj poena, te je opravdala status favorita. Međutim, put do vrha nije bio nimalo lak. Glasanje je bilo istovremeno i neverovatno i razočaravajuće i uzbudljivo Ovu Evroviziju su svi jedva čekali – da gledaju, da popljuju, da prate s visokomoralnog umetničkog trona pravih vrednosti ili se opuste i uživaju, kako propozicije i nalažu. Evropu je ovih dana uhvatila, kako bi Loreen rekla, „euphooooriaaa“, a u kombinaciji sa ovdašnjim uraganom ostavila je teške posledice naročito na sredovečna bela heteroseksualna muška srca, posebno osetljiva na filere i botoks, veštačke grudi i kosu, visoke štikle i još više samopouzdanje. Članicama benda Hurricane zameraju to što s...

  Ljubav, politika, kič i lake note Evrovizija, moja dežela   Maj je poseban mesec. Donosi nam prve istinski tople dane, iznenadne pljuskove s tendencijom prerastanja u potop, prirodu u punom cvatu i promene meteoroloških raspoloženja svojstvene PMS-u. Maj donosi i Evroviziju, danas poznatiju kao Eurosong, paradu lakih nota i kiča koju volimo da mrzimo i obožavamo da gledamo. Kod mene pak povodom Evrovizije nema nikakve ironije, još od pobede grupe Riva, a naročito od nastupa legendarne Tajči, moje prve heroine iz detinjstva. Evrovizija se prati ozbiljno i posvećeno, a dok je još bilo detinjeg entuzijazma, bilo je i internog glasanja. Tek kad sam prihvatila gorku istinu da moji favoriti nikad ne pobeđuju, ostavila sam se računice. Nikad nisam navijala za određenu zemlju, naročito ne za svoju, ako mi se pesma i izvođač ne dopadaju. Kod Tajči i Bebi Dol su se geografija i muzika poklopile, a već '92. moje srce kucalo je u ritmu „Ze rak sport“, izraelske predstavnice Da...

 Virtuelni koncert Josipe Lisac: Tisuću razloga za sreću Prošle godine napisala sam tekst pod naslovom „Josipa Lisacu Sava centru – kako to normalno zvuči“ . Dvanaest meseci kasnije, atmosfera je bitno drugačija. Bilo ko u Sava centru – to tako nenormalno zvuči. Koncerata nema, svedeni su na nivo incidenta... Sve se preselilo „na mrežu“. I dok neki još oklevaju da nastupe online, Josipa predvodi i u tom domenu. U nedelju 14. februara, na svoj 71. rođendan, održala je svoj prvi virtuelni koncert. Priredivši besprekoran audiovizuelni događaj, dokazala je da za nju nema prepreka kada je o muzici reč – ni tehničkih, logističkih, žanrovskih... Šta god budućnost da donese, Josipa će znalački s tim izaći na kraj. Potvrdila nam je to sinoć svojom pesmom, ali i govorom, neretko se osvrćući na situaciju u kojoj smo i ono što sledi nakon nje. Nije, međutim, tokom tih veličanstvenih sat i po svirke, bilo mesta za lamentiranje nad zlom sudbom. Naprotiv, slavilo se – život, ljubav, muzika;...

„Nismo mogli da prestanemo da pišemo pesme” , navela je Taylor Swift u prologu za svoj novi studijski album „Evermore“ , objavljen nepunih pet meseci nakon remek-dela „Folklore“ . Sa istim saradnicima, uz nešto pojačanja, nastavila je tamo gde je „Folklore“ stao, snimivši takozvanu sestrinsku ploču. Taylor je ovu godinu počela uveliko promovišući svoj album iz 2019. „Lover“ ; krajem januara u saradnji s Netflixom je stigao i dokumentarni film o njoj „Miss Americana“ ; nakon proglašenja pandemije, globalnog zaključavanja i karantina, u skladu s tim otkazivanja svih planova i velike turneje, 24. jula se pojavio „Folklore“ i promenio ne samo tok čitave njene karijere, već i mainstream muziku uopšte, što će u narednom periodu tek doći do izražaja. Oslobođena, kako i sama potvrđuje, pritiska da stvori novi veliki pop hit, da anticipira želje publike i radio stanica, lišena tuđih pogleda i obaveza da misli o svakom detalju koji se ne tiče muzike, napravila je odlučujući i uz to maestralni...

Novi album Taylor Swift pojavio se nepunih godinu dana nakon njenog poslednjeg studijskog izdanja „Lover“, zanimljivog i sladunjavog pop iskustva. Bio je to poslednji u nizu od tri „čisto“ pop albuma, kojima je htela da se odmakne od svog country nasleđa. Album „folklore“ vraća „staru Taylor“ na scenu. Ipak, samo donekle. Poređenja radi, nove pesme najviše podsećaju na „All Too Well“ ili „Sad, Beautiful, Tragic“ sa albuma „Red“ iz 2012, te „Safe and Sound“ (soundtrack za „The Hunger Games“), ali na kraju „folklore“ ostaje priča za sebe. Estetski, muzički, poetski, i doslovno. Jasno je da svaki album, koliko god bio nekonceptualan, priča svoju priču, no Taylor je poznata po tome da je sve što kaže ili uradi duboko promišljeno, osmišljeno i  u vezi s nečim što je već radila. Motivi njenih pesama putuju iz albuma u album, isprepletani, što važi i za mnoge spotove, pa je metatekstualnost nešto na šta su njeni fanovi već navikli. Zajedno sa novinarima na zadatku, poput najpažl...