Da je BBC zaista javni servis zahvaljujući kojem imate pravo da vidite sve, dokazuje serija „Klika“ („Clique“), premijerno prikazana u martu ove godine u onlajn formatu kanala BBC 3.
Prikazivala se isključivo na internetu zato što je i publika kojoj je namenjena isključivo tamo. Serija je snimljena i producirana besprekorno, tako da se skupa garderoba, savršen ten i šminka mogu lako uočiti i ako se gleda na telefonu ili tabletu.
„Klika“ svakako nije program koji će prosečni BBC-jev gledalac nestrpljivo čekati u nedelju uveče. Znaju to i autori serije koji su je promišljeno plasirali tinejdžerima, i to ne malobrojnima koji žive neopterećeni finansijskim problemima, već onima koji bi želeli da žive kao junaci serije.
Ima tu svega – i studentskih domova, kampusa, zadimljenih klubova i pabova, ali uvek ušminkanih i sređenih. Tamo niko nikad nije gladan, niti iko išta jede; uglavnom se piju šampanjac i tablete, droga je posvuda i, naravno, niko ništa ne uči, osim nesrećne Elizabet, koja je i vizuelno predstavljena kao da tamo ne pripada. Izgleda mlađe od ostalih devetnaestogodišnjaka, ne šminka se, ne ide na žurke, oblači se neupadljivo i uči.
Ostatak ekipe je pak kao preuzet iz „Gossip Girl“, sa natruhama zapleta koji podseća na „Pretty Little Liars“ i ostale tinejdžerske „noir“ baljezgarije. I „Klika“ ima tu postprodukcijsku zatamnjenost, zagasitost kroz koju probija sjaj više klase, čisto da nas upozori da se sprema nešto zlokobno. Uostalom, autorka serije je Džes Britan, koja je već radila na tinejdžerskoj seriji „Skins“, tako da ništa ne bi trebalo preterano da nas iznenadi.
„Klika“ ima interesantan zaplet i misteriju koja počinje da nas intrigira na samom početku. U svakoj epizodi svedočimo bar jednoj šokantnoj sceni, kulminacija se brižljivo gradi, a peripetije su brojne. Pokreću se važna pitanja kao što su lažni ili oportuni feminizam, tretiranje žena u korporativnom okruženju, dvostruki moral i standardi.
Međutim, autorima je mnogo interesantnije da se površno bave psihopatijom tinejdžerki i mimetički neuverljivim scenama, ne bi li se žanrovski više približili trileru. Tako mnoge teme ostaju neistražene do kraja, dok se dobro i zlo u junacima kontrastira površno i neuverljivo, a publici isuviše „crta“ i objašnjava. Iako ciljna grupa jesu tinejdžeri, to ne znači da su glupi i nesposobni da prate radnju. Toliko je flešbekova i podsećanja, da čak i mrtvi ustaju iz groba da prozbore koju sa živućom protagonistkinjom.
Za laku zabavu i ljubitelje zapleta i peripetija koji kukaju ako se u seriji „ne dešava ništa“, „Klika“ svakako jeste. Oni sa odnegovanim ukusom neka pogledaju „Apple Tree Yard“.
Comments
Post a Comment