BEOGRADSKI KONCERT I PROMOCIJA ALBUMA „ŽIVIM PO SVOME“, 28. 10. 2009. ODUŠEVLJENJE PRAĆENO NEVERICOM U PREPUNOM „SAVA“ CENTRU

Za posvećene ljubitelje muzike Josipe Lisac, ali i za one koji će to postati, koji je tek otkrivaju, ili koji su je nekada davno slušali, njeni koncerti predstavljaju svojevrstan praznik – broje se dani, iščekuje se, uzbuđenje raste i taj dan se s pravom u kalendaru obeležava kao značajan i poseban. Ako se neko, kojim slučajem, ne oseća tako pred koncert, sasvim sigurno će ga, nakon završetka, pamtiti čitavog života i razumeće one koji su tri sata ranije trepereli. Teško je racionalizovati to stanje duha, objašnjenje takvog raspoloženja nam izmiče. Svaki pokušaj je donekle bezuspešan, jer nedostaje „ono nešto“ što bi opis upotpunilo, dovršilo, objasnilo. Morate doći, čuti, videti, osetiti – doživeti. Ili, pak, verovati nama na reč kada vam kažemo da je bilo „super“, „fenomenalno“, „genijalno“, a da pritom i sami shvatamo banalnost svojih reči. Možemo vam govoriti o hipnotišućem glasu, sjajnom bendu, neverovatnim solažama, improvizacijama, još jednoj upečatljivoj modnoj kreaciji... Neće vam biti dovoljno.

            I ovaj, beogradski koncert, ujedno i promocija novog studijskog albuma „Živim po svome“, održan 28. oktobra u Centru „Sava“ je jedan od tih, neopisivih. I to, jedino to ga ne razlikuje od drugih Josipinih koncerata. Sve ostalo je unikatno, svojstveno svakom  ponaosob. I makar se set-lista ne menjala ni na jednom koncertu, verujte da nikada nećete dvaput čuti istu pesmu, na koliko god njenih nastupa bili. Zvuči paradoksalno. I jeste. Sve je u protivrečnostima kada je reč o velikim umetnicima. Jednostavnog rešenja ili obrasca nema, iako mnogi pokušavaju da ga nađu i osmisle. Tako se i ovoga puta govorilo i pisalo o posebnom tretmanu koji Josipa uživa kod beogradske publike, te o odgovoru na banalnost, površnost i glupost turbo-folka i cro-popa (setimo se scene iz skorašnjeg „Nadreality show“-a, pokušaja revitalizacije legendarne „Top-liste nadrealista“, kada se u ringu sukobljavaju predstavnici turbo-folka i cro-popa, dok se ostali svrstavaju u tabore i navijaju). Istina je, međutim, da se ni Josipa ni njeno delo, pa ni njena publika, ne nalaze ni u ringu, niti oko njega. To nije eskapizam, već upravo vitalizam, jer život je isuviše kratak da bi bio besmislen, obojen zvucima lakih nota i teške hrane. Zato se ne beži od stvarnosti, već se uživa u onom njenom boljem, kvalitetnijem, suvislom delu, a uvek sa svešću o onom drugom, suprotnom, koji je u stanju da porazi, ali i da natera na akciju.

            Samim izlaskom na scenu „Sava“ Centra, Lisica je izmamila gromoglasan aplauz. „Ave Maria“ je već odvela u drugu dimenziju, nakon čega je usledio dvoiposatni dokaz da smo te večeri bili na pravom mestu. Svaka pesma, datirala ona iz 1973. ili 2008, zvučala je sveže, nadahnuto, svevremeno i savremeno. Zato su i „O jednoj mladosti“, „Dok razmišljam o nama“, „Magla“, „Danas sam luda“ i „1000 razloga“, „Zvira voda“, „Naivni“, „Živim po svome“, pa i pesme sa u Srbiji nikad objavljenog albuma „Život“, primljene s istim oduševljenjem i jednakom radošću. Teško je bilo odrediti šta predstavlja kulminaciju koncerta – „Pjesma za tebe“, koja je, u isto vreme snagom i suptilnošću naterala na suze, ili „Zvira voda“, obrada međimurske tradicionalne pesme, koju mnogi opravdano smatraju remek-delom, ili „Ja bolujem“, u kojoj je solo imao bivši bubnjar skopskog sastava „Leb i sol“ Garo Tavitjan, kada su se na licima prisutnih mogli pročitati oduševljenje, iznenađenje, neverica, zapitanost o tome da li zaista ljudsko biće sedi za bubnjevima i priređuje takav spektakl. Nakon svake numere mogla se čuti rečenica: „Da je samo ova pesma bila večeras, vredelo je biti ovde!“

A tu su bili i Bisera Veletanlić (na jednom od idućih koncerata očekujemo je kao gošću na sceni, zajedno s Vasilom Hadžimanovim), Branislav Lečić, s kojim je Josipa sarađivala u predstavi „Pijana noć 1918“, Ljubiša Samardžić...

            Probudila je Josipa čudesne emocije i sve to začinila humorom -  osvrnula se na već pomenuti fenomen turbo-folka i u vezi s tim govorila o nastanku novog albuma, svesti o realnosti i potrebi da se bude svoj. Duhovito je prokomentarisala i svoj styling – minica i ZAISTA visoke potpetice, ironično rekavši da je želela izgled turbo-folk starlete, pa da i u skladu s tim promeni deset kostima za jedan koncert, ali „Čemu to, pa ja već imam deset kostima na sebi!“

Na priču o turbo-folku logično se nadovezala i priča o sponzorima. Retko ko danas ima sluha za onoga ko iskreno i čisto peva o ljubavi. „Crveno i crno“, izgleda, više nisu u modi. „Crno i zlatno“? E, to se već prodaje. Međutim, Josipa ni na tom putu nije posustala. Odana je ljubavi i stvaralaštvu Karla Metikoša. Na pomen njegovog imena publika u Beogradu nije ostala ravnodušna. Divno je bilo čuti taj aplauz i opet s ponosom reći: „Vredelo je biti ovde!“

Na temu ljubavi, Josipa je recitovala stihove Romane Brolih, te pesme Vislave Šimborske „Sretna ljubav“ i Miroslava Antića „Uspavanka“, i na taj način braneći danas poljuljane vrednosti.

            Izuzev Josipi, veliku zahvalnost dugujemo i njenom sjajnom bendu – Gojku Tomljanoviću, Josipu Grahu, Borni Šercaru, Davoru Črnigoju i Elvisu Penavi, za emocije, iskrenost, posvećenost, profesionalnost, kvalitet. Sve pohvale zaslužuju i organizatori, agencija „Line up“, koja je odlično radila svoj posao i pre i za vreme koncerta, kao i publika, zato što je sve to umela da ceni i nagradi.

            I ovoga puta mnogo se pisalo i spekulisalo o atmosferi koja prati ili bi trebalo da prati Josipine koncerte u Srbiji, i o bolnoj, ali i onoj boljoj prošlosti. Tačno je, sve to postoji, ali je isto tako činjenica da smo u sredu, 28. mogli biti bilo gde, na bilo kojoj tački Zemlje, ili, pak, izvan nje (što je, verovatno, najbliže istini), ali poruke i osećaji ostaju isti, večni, van prostora i vremena. Zato bez odgovora ostaje Josipino pitanje upućeno članovima benda: „Dečki, znate li vi uopće gdje ste sad?“

            U blatu, tamo gde je, po Josipinim rečima, nastala pesma „Još se zvijezde sjaje“, ili upravo među zvezdama? Bar dva i po sata te srede smo svi znali odgovor, to je sigurno. Budući da svoje koncerte smatra izlascima, s radošću čekamo sledeći rendez-vous!

Sandra Dančetović

Objavljeno na sajtu Josipe Lisac novembra 2009.