Sandra Dančetović

  Poruka jednog srpskog letka (koji nikako nije flyer) Poznato je da svako ko se srpskim jezikom iole profesionalno bavi mora biti spreman na odbranu od tuđica i mrske latinice. Ko nije bar jednom zavapio nad ćirilicom, tim  najsavršenijim  (nepravilno, ali je bar na srpskom) pismom ikad stvorenim, kao da nije živeo. Ko se nije zabrinuo nad sudbinom jezika jednog malog slobodarskog naroda koji nikada nikog nije napadao, već se samo branio, kao da nikad u Klubu književnika sedeo nije. Lament, to jest plač, takoreći je  must . Kada su davnih devedesetih čuveni Boško i Stanko sa Pinka u još čuvenijoj emisiji „City“ govorili da je nešto  must , a Snežana Dakić pitala sagovornike kako brinu o svom  wellnessu , svi smo se zgražavali. Pa, zar nemamo mi u ovom prelepom jeziku svoje rođene reči kojima možemo da se služimo?! Zapitala se to najpre Mirjana Bobić Mojsilović, odmah nakon demokratskih promena, kada je u kratkom roku uspela da pokaže svoje umeće putem više...

 Virtuelni koncert Josipe Lisac: Tisuću razloga za sreću Prošle godine napisala sam tekst pod naslovom „Josipa Lisacu Sava centru – kako to normalno zvuči“ . Dvanaest meseci kasnije, atmosfera je bitno drugačija. Bilo ko u Sava centru – to tako nenormalno zvuči. Koncerata nema, svedeni su na nivo incidenta... Sve se preselilo „na mrežu“. I dok neki još oklevaju da nastupe online, Josipa predvodi i u tom domenu. U nedelju 14. februara, na svoj 71. rođendan, održala je svoj prvi virtuelni koncert. Priredivši besprekoran audiovizuelni događaj, dokazala je da za nju nema prepreka kada je o muzici reč – ni tehničkih, logističkih, žanrovskih... Šta god budućnost da donese, Josipa će znalački s tim izaći na kraj. Potvrdila nam je to sinoć svojom pesmom, ali i govorom, neretko se osvrćući na situaciju u kojoj smo i ono što sledi nakon nje. Nije, međutim, tokom tih veličanstvenih sat i po svirke, bilo mesta za lamentiranje nad zlom sudbom. Naprotiv, slavilo se – život, ljubav, muzika;...

  Dragi Bože, daj da ti dokažem da me slava neće pokvariti „Dragi Bože, daj da ti dokažem da me bogatstvo neće pokvariti“, jedna je od legendarnih replika Del Boyja iz „Mućki“ koja savršeno opisuje želje većine korisnika Instagrama, samo što je, umesto bogatstva, slava ta za kojom se žudi. Bogatstvo se podrazumeva – dolazi kao posledica ili pak uzrok internet popularnosti. Fenomenom takve popularnosti, influenserima i influenser marketingom bavio se u novom HBO dokumentarcu „Fake Famous“ novinar Nick Bilton. Želeo je da napravi socijalni eksperiment koji bi podrazumevao to da od sasvim anonimnih ljudi napravi Instagram zvezde. Najpre je organizovana prava pravcata audicija, da bi se od hiljada prijavljenih na kraju izdvojilo troje. Dominique Druckman, Chris Bailey i Wylie Heiner izabrani su za buduće influensere. Kako se sve dešava u Los Anđelesu, gradu koji je centar industrije zabave, jasno je da su jake i ambicije i apetiti. Svako od njih troje pokušava da uspe i da se izdvoji...

  Slučaj Aleksić: Udruženo protiv silovatelja   Elitizam, tradicionalizam, nacionalizam, fašizam – jedno drugo hrane i podupiru, savršeno sklapajući slagalicu strave, odnosno naše realnosti. Klupko se odmotava još uvek i polako se otkriva čitav predatorsko-nepotističko-klanovski komplot, ogrezao u korupciji i sujeti   Nakon što je u subotu Miroslav Aleksić, poznatiji kao Mika, priveden zbog optužbi da je silovao i seksualno uznemiravao devojke koje su pohađale njegovu školu glume, klupko je počelo da se odmotava. Tri dana se bavimo gotovo samo tom temom i konačno se može reći da se, kao društvo, zaista bavimo nečim važnim. Danima s pravom slušamo o razmerama zločina jednog monstruma koji je odnegovao generacije unesrećene i traumatizovane dece.No, do pre tri dana škola Mike Aleksića bila je merna jedinica za kulturu i učenost. Članstvo u njegovoj grupi bila je ulaznica za svet u kojem se otvaraju vrata i pružaju prilike. Niko do 16. januara ove godine njegove meto...

„Nismo mogli da prestanemo da pišemo pesme” , navela je Taylor Swift u prologu za svoj novi studijski album „Evermore“ , objavljen nepunih pet meseci nakon remek-dela „Folklore“ . Sa istim saradnicima, uz nešto pojačanja, nastavila je tamo gde je „Folklore“ stao, snimivši takozvanu sestrinsku ploču. Taylor je ovu godinu počela uveliko promovišući svoj album iz 2019. „Lover“ ; krajem januara u saradnji s Netflixom je stigao i dokumentarni film o njoj „Miss Americana“ ; nakon proglašenja pandemije, globalnog zaključavanja i karantina, u skladu s tim otkazivanja svih planova i velike turneje, 24. jula se pojavio „Folklore“ i promenio ne samo tok čitave njene karijere, već i mainstream muziku uopšte, što će u narednom periodu tek doći do izražaja. Oslobođena, kako i sama potvrđuje, pritiska da stvori novi veliki pop hit, da anticipira želje publike i radio stanica, lišena tuđih pogleda i obaveza da misli o svakom detalju koji se ne tiče muzike, napravila je odlučujući i uz to maestralni...

  Neka ljubi se Istok i Zapad „The Queen's Gambit“ uspeva da iznad rivalstva, takmičenja i prestiža stavi sam smisao igre i potrebu za njom, čoveka, izabranu porodicu i razumevanje u različitosti, ne čineći pritom da to izgleda kao već viđena patetika, nego kao najlepša poezija Iako su u poslednjih deset godina brojne serije stekle kultni status, a produkcija dramskog TV programa u svetu nikad nije bila jača, malo je toga što nas posle nebrojeno sati pred ekranom i stotina odgledanih epizoda još uvek može ganuti. Nova Netflixova serija  „The Queen's Gambit“  u mom slučaju je uspela upravo to. Nakon nepravedno otkazanog i nikad prežaljenog  „Messiah“ , ove lude 2020. samo me je priča o genijalnoj šahistkinji približila nečemu što možemo nazvati katarzom. Kad kažem približila, mislim – fiksirala, prikovala, zakucala, raspametila. Tokom poslednje scene već sam bila u suzama ushićenja, egzaltirana pred umetničkim delom i načinom na koji je priča ispričana, a nakon nje sa...

Novi album Taylor Swift pojavio se nepunih godinu dana nakon njenog poslednjeg studijskog izdanja „Lover“, zanimljivog i sladunjavog pop iskustva. Bio je to poslednji u nizu od tri „čisto“ pop albuma, kojima je htela da se odmakne od svog country nasleđa. Album „folklore“ vraća „staru Taylor“ na scenu. Ipak, samo donekle. Poređenja radi, nove pesme najviše podsećaju na „All Too Well“ ili „Sad, Beautiful, Tragic“ sa albuma „Red“ iz 2012, te „Safe and Sound“ (soundtrack za „The Hunger Games“), ali na kraju „folklore“ ostaje priča za sebe. Estetski, muzički, poetski, i doslovno. Jasno je da svaki album, koliko god bio nekonceptualan, priča svoju priču, no Taylor je poznata po tome da je sve što kaže ili uradi duboko promišljeno, osmišljeno i  u vezi s nečim što je već radila. Motivi njenih pesama putuju iz albuma u album, isprepletani, što važi i za mnoge spotove, pa je metatekstualnost nešto na šta su njeni fanovi već navikli. Zajedno sa novinarima na zadatku, poput najpažl...