Dirljiva ljubavna priča o čekanju i patnji, ispunjenju želja, upornosti koja se isplati i paru koji, uprkos preprekama, pronalazi sreću u okrutnuom svetu, u kojem je novac vladar, a pohlepa pogonsko gorivo, priča o srednjoškolskim ljubavima i prijateljstvima koja sežu u večnost - sve to nije „Crazy Ex-Girlfriend“, satirična, sarkastična romantična komedija sa pevanjem i igranjem, autorki Rejčel Blum (Rachel Bloom) i Ejlin Broš Mekena (Ailine Brosh McKenna
„Crazy Ex-Girlfriend“ je serija koja se poigrava žanrom romantične komedije, njenim opštim mestima i klišeima, i to gotovo na svim nivoima, počev od likova. Glavna junakinja, Rebeka Banč (Rebecca Bunch), koju igra Rejčel Blum, nije divna, slatka, lepa-a-nesvesna-svoje-lepote. Povrh svega, nije ni najmanje psihički uravnotežena i upravo je njena nestabilnost izvor komičnih situacija i još veće nestabilnosti.
Ni ostali likovi se ne uklapaju u zadate kalupe, osim onda kada treba da ih razbiju i preoblikuju. Najpre postavljeni u klišetirane situacije, oni se razvijaju i stalno izazivaju očekivanja gledalaca, da bi na kraju došlo do potpuno nesvakidašnjeg raspleta. Uz to, seriju odlikuje raznolikost rasnih, konfesionalnih, seksualnih, polnih, telesnih i mentalnih profila, čija se različitost uvažava i slavi na najlepši mogući način. Stoga je i pojava belog, plavookog, korporativno orijentisanog strejt muškarca jedna od najčudnijih.
„Crazy Ex-Girlfriend“ ne bi bila to što jeste da nije muzike koja pocrtava bitne momente i prati fabulu, naročito onu u Rebekinoj glavi. Muzičke numere uglavnom parodiraju aktuelne fenomene i audiovizuelne produkte pop kulture, kako estetski tako i tematski, a mnoge od njih su prava mala remek-dela mjuzikla.
Mnogi će na pomen mjuzikla verovatno otpisati seriju, ali joj uprkos tome (ili baš zbog toga) treba dati šansu.
Za početak je dovoljno reći da uspešna pravnica Rebeka, mučena teškom depresijom i nasleđem disfunkcionalne porodice, na ulicama Njujorka sreće svoju prvu srednjoškolsku simpatiju, Džoša, nasmejanog i okupanog suncem. Veseli Džoš, naime, živi u Kaliforniji, u gradiću Zapadna Kovina, bezbrižnom malom mestu, samo dva sata udaljenom od plaže. Upravo tamo Rebeka vidi svoju sreću, naravno, isključivo uz Džoša, kojeg kreće kreativno da proganja.
Seriju su otpisivale i mnoge američke televizijske mreže, sve dok je nije uzela mala TV kuća The CW. Luda bivša polako je prirastala za srce publici (i Džošu), da bi na kraju druge sezone, čija je poslednja epizoda emitovana početkom februara, postala i zvanično jedna od najzanimljivijih TV komedija, miljenica i publike i kritike.
Za one koje interesuju nagrade i priznanja, dovoljno je reći da je Rejčel Blum osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu u komediji i mjuziklu, kao i nagradu Critics’ Choice, dok je serija nagrađena Emmyjem za najbolju koreografiju, za čak tri pesme.
„Crazy Ex-Girlfriend“ predstavlja pravo osveženje u moru stereotipnih komedija – kreativna je, nekonvencionalna, drugačija, ironična, a „sa srcem“. Dovoljno za maratonsko gledanje i beg u Zapadnu Kovinu.
Kada su se 2012. pojavile, „Girls“ su istog časa promenile ne samo pogled na takozvane „ženske“ serije, već na devojke i žene uopšte. „Girls“ su prst u oku društvu, Holivudu, mačizmu, pa i sebi, jer ni mnoge žene same nisu mogle da veruju da ne moraju da se ponašaju kao klonovi Keri Bredšo ili da istinski mogu da budu ono što jesu Autorka serije i ujedno glavna glumica je Lina Danam (Lena Dunham), sada već dobro poznata scenaristkinja, rediteljka i spisateljica, čija je autobiografija „Nisam ja takva“ („Not That Kind of Girl“) objavljena i kod nas. Mnogi će reći da je kontroverzna, ali Lina je samo devojka koja je imala dovoljno hrabrosti da sopstvene i generacijske mane, probleme i specifičnosti prikaže svetu, i to ni manje ni više nego preko mreže HBO. Kada se sve zbroji, zapravo joj se najviše zamera na hrabrosti i autentičnosti, a društvo u kojem su to mane u ozbiljnom je problemu. Poput Line, likovi koje je osmislila su tu da provociraju svojom verodostojnošću. Hanu, Džes...
Svi scenariji koje pažljivo razrađujemo i režiramo u mislima, sve hipotetičke situacije koje konstruišemo dok sanjamo budni, sve savršene reakcije i replike koje nikad ne izgovorimo; sve smicalice, postupci, zavere i osvete do kojih nikad ne dođe jer smo kukavice, jer nas mrzi, možda zato što baratamo i nekim zdravijim mehanizmima, na kraju krajeva, jer se to tako ne radi i šta će svet da kaže - doctor Foster sprovodi u delo. „A Woman Scorned“ stoji kao podnaslov, odnosno kompletira naslov serije i dovoljno objašnjava. Gemma Foster je arhetip žene-majke-kraljice kojoj je naneta nepravda i koja se sa problemima hvata ukoštac na najbolji mogući način. Ne po sebe, niti po svoje dete, ili okolinu, već za gledaoce. Zaista ima nešto u tom neverovatnom osećaju obračuna s prevarantima i konačnog zadovoljenja pravde. Kad se sve idealno posloži, kad se plan sprovede do kraja i servira ledeno-hladna osveta, kao Beyoncein album „Lemonade“ pre nego što oprosti Jay-Ziju... Gemmu Foster upoznaje...
Сваки покушај да се Рани јади олако дефинишу или жанровски одреде остаје осујећен и то нам постаје јасно чим склопимо корице књиге. Док је читамо, урањамо у њену лиричност, махом детињи доживљај света, маштенске и сањалачке призоре. Чини се да је једноставно прихватити дечју перспективу и путовање чак и кроз најболније странице историје – светске, породичне, личне. Међутим, на крају ћемо се наћи тамо где и одрасли Андреас Сам – на почетку, у Улици дивљих кестенова, у башти, на прагу некадашњег дома, на почетку откривања и разумевања породичне тајне и трагедије, на почетку романа Башта, пепео . Тако нас Рани јади уводе у Породични циркус , својеврсну триологију, коју чине и романи Башта, пепео и Пешчаник . Оно што је у Раним јадима само скицирано, назначено, наговештено, у романима ће бити осветљено из више углова и перспектива. Ходајући кроз лавиринт циркуса , сагледавамо мозаичну слику одјека рата и погрома, једне породице која се осипа и пропада, губи централну, очинску фигу...
Comments
Post a Comment