Na feminističkoj lomači: Vladislav Đorđević, stalni e-pacijent

50 nijansi poremećene sive mase

Spalila: Sandra Dančetović

Veličina slova:

Photo: Stock

Nakon što je pobegao od tete u belom mantilu koja je htela da mu da bocu, u širokom luku zaobišao apoteku na čelu sa zlobnom apotekarkom i došao u kafić, naivno misleći da je na sigurnom, gde je video horde žena kako se kikoću i čavrljaju, Vladislav Đorđević ponovo je nadmašio samog sebe. Ovoga puta na sajtu mačo-patriotskog „Srpskog kulturnog kluba“ Vladislav piše o „feminizaciji književnosti“. Zašto su se te odvratne žene svuda infiltrirale, zašto je jedna uopšte morala i da ga rodi, zar nije mogla da ga donese neka roda, dakako muška, ili da se pak rodi iz glave, recimo, vladike Nikolaja? Zašto se ne ovaploti iz pera Matije Bećkovića, kojeg sudbina prevari dvema ćerkama, i to odjednom?

Opismenjavanje devojčica je zločin: Feministička zavera

Photo: Stock

Još dok se koprcao u plodovoj vodi utrobe majčine, Vladislav je primetio sveprisutnu feminizaciju rađanja. Bilo je tu i tamo nekih doktora koji su branili muškobanjastu čast, ali to i nije bilo tako teško, s obzirom na to da je zbog urođenih ograničenja osobama ženskog pola teže da postanu vrhunski doktori specijalisti, ginekološko-akušerskog usmerenja naročito. Jer, ko bolje poznaje žensku nutrinu od muškarca? I ko bolje poznaje feminizaciju autolimarstva, scenskih umetnosti, građevinarstva ili meteorologije od dobrog starog Vladislava? Strpite se – tajnu zanosnih prezenterki-meteorološkinja i njihovog kikota e-pacijent će otkriti u bliskoj budućnosti. Sada su na redu spisateljice, spisateljice u pokušaju, teoretičarke književnosti, nastavnice, čitateljke i njihove zubate vagine koje prete da progutaju i unište inferiornog muškarca.
"Književna dela – umetničku poeziju i prozu – mahom čitaju žene. A među onima koji pišu književna dela – poeziju i prozu – takođe je više žena. Ta se pojava može nazvati feminizacija književnosti. Koji su razlozi tome", pita se skrušeno Vladislav odmah na početku. Pošto su njegove tvrdnje o ženskoj dominaciji kako u spisateljskom tako i u čitateljskom svetu čvrste i neoborive kao Koštuničin legalizam i frizura Sande Rašković Ivić, koju Đorđević ženstveno ne može da smisli, možemo odmah početi da tražimo razloge i ne postavljamo suvišna feminizovana pitanja. Hladno, naučno, surovo, takoreći muški, V.Đ. je razloge podelio na: psihološke, komercijalne, pedagoške, akademske i socijalne.

Podrobno analiziram ljude i njihove postupke: Čitateljka koja je spremna na najgore

Photo: www.writerscafe.org

"Među psiholozima vlada uverenje da žene imaju bolju verbalnu inteligenciju (eng. verbal intelligence). Oni tvrde da žene – tačnije rečeno devojčice – pre nauče da čitaju i pišu, imaju veći rečnički fond, ređe zamuckuju i ređe idu na popravne časove iz čitanja i pisanja. Muškarci – tačnije rečeno dečaci – kasnije nauče da čitaju i pišu, imaju manji rečnički fond, češće zamuckuju i češće idu na popravne časove iz čitanja i pisanje", nepismeno započinje muškarac, tačnije rečeno dečak Vladislav, ali ne treba mu zameriti - muško je. Dok su devojčice čitale "Riznicu" i bajke braće Grim, dečarac V.Đ. je mucao kao mala sirena kad je izgubila glas. "Rečnički fond" mu je ostao mali, a o popravnim časovima iz srpskog jezika nastavnica nije htela da govori.
"Osim toga, devojčice, devojke i žene češće čitaju književna dela. Izgleda da njihov um posebno privlači čitanje dela u kojima se podrobno analiziraju ljudi i njihovi postupci, a veliki deo književnosti se bavi upravo time". Tako je, Vladislave, pročitao si me kao "Ljubav u doba kokaina" - izuzetno me privlači čitanje dela u kojima se analiziraju ljudi i njihovi postupci, ti si živi dokaz. Tvoji sastavi bude moju unutrašnju boginju, kao u "50 Shades Of Grey".

Piletina u sado-mazo pozi čeka Đorđevićev novi uradak: Ne mogu bez Vladislavljevog intelektualnog biča

Photo: Nathalie Daoust

"Pre će žena nego muškarac kupiti književno delo. Znajući to, izdavači forsiraju ona književna dela koja konvergiraju ženskom čitalačkom ukusu. Stoga su police knjižara već odavno preplavljene 'ljubavnim romanima' kojima su žene opsednute. Štviše, trgovci su shvatili da i devojke vole takvu literaturu pa su počeli da izbacuju na tržište posebne ljubavne romane prilagođene devojkama. Ta književnost je poznata u slengu kao 'književnost za piletinu' ('chick literature'). Ne samo da je „laka književnost” u sadržaju i publici feminizovana, nego tendenciju feminizacije pokazuju i književna dela koja pretenduju na ozbiljnost", nastavlja Vladislav da me bičuje svojim intelektom. Da li si, my master, čuo za "prozu u trapericama"? Ima li to neke veze sa neozbiljnim muškarcima? Ili je i to posledica sveopšte feminizacije traperica, još od petnaestogodišnje Bruk Šilds?

A sada, uđi mi u branšu, Vladislave. "Među studentima srpske književnosti i srpskog jezika već decenijama veliku većinu čine devojke." To je zato što, kako i sam kažeš, žene nemaju moć apstraktnog mišljenja. Zato idu u apotekarke i filološkinje. "I među onima koji pohađaju 'radionice za kreativno pisanje' takođe većinu čine devojke. Tako se mlada ženska populacija podstiče da piše književna dela." Za sve je kriv profesor Mihajlo Pantić, Vladislave. On već godinama feminizuje studentkinje i ponekog studenta na radionicama kreativnog pisanja. Piše da je to "izborni predmet", ali samo za javnost, čitaj između redova iako si muško, Vladislave.
"Ne samo da su studenti književnosti mahom devojke, nego je i školski kadar koji predaje srpsku književnost uglavnom sačinjen od žena. U osnovnim i srednjim školama već je teško naći na muškog nastavnika ili profesora srpske književnosti. Nastava knjižvnosti se gotovo potpuno feminizovala. Jedna od posledica feminizovanja nastave književnosti jeste forsiranje devojaka da se bave književnošću, a zanemarivanje mladića. Tolika feminizovanost nastave književnosti dečacima podsvesno šalje poruku da je književnost neka 'ženska ujdurma s kojom se ne valja baktati."

Književnost, ženska ujdurma: Neukrotivo pero

Izvor: hongkiat.com

Đorđeviću, dragi, javi Kecmanoviću, Stojiljkoviću, Vladušiću, Vidojkoviću i ostalim zanemarenim mladićima da je književnost ženska ujdurma s kojom ne treba da se bakću. Toliko su se uplašili, da štancuju kao Isidora Bjelica u najboljim danima. Bura pred zatišje? Vladislave, my lord, učini mi to i prenesi im poruku. Muško pismo je bilo vrelo, dani su mu odbrojani.
"Ne samo da je osnovnoškolska i srednjoškolska nastava književnost skoro potpuno feminizovana, nego je feminizovano i adkadems:-) ko shvatanje književnosti. Feministička metodologija je preplavila književnu teoriju, književnu kritiku i književnu istoriju. U književnoj teoriji je postalo uobičajeno naglašavati vrednost 'ženskog stila', koji se u skladu sa poststrukturalističkom jezičkom tradicijom naziva 'žensko pismo' (fr. 'écriture feminine'). Po toj teoriji, ženski stil karakteriše neodređenost, rasplinutost, ukidanje strogog značenja reči itd."
To ukidanje "strogog značenja reči", moj dječače plavi kojem se usred teksta potkrade smajli :-), znači upotrebiti stilsku figuru i stvarati jedinstveni umetnički svet, svet dela. Tako, na primer, kada ja kažem "bičuj me intelektom", ne znači da treba stvarno da me bičuješ bičem na kojem piše "intelekt". Nadam se da sam bila dovoljno određena, a malo rasplinuta. Nastavi, molim te.

Potpuno sam zbunjen i marginalizovan: Čovek koji se sigurno ne preziva Đorđević ili Kecmanović

Photo: Stock

"U književnoj kritici sve zapaženije mesto zauzima feministička književna kritika (eng. feminist literary criticism). Tu se dela vrednuju po feminističkim ideološkim merilima. Feminizacija književne kritike stvorila je atmosferu svojevrsne 'feminističke cenzure'. U književnoj istoriji postalo je pomodno analizirati dela žena spisateljica. Postalo je prestižno otkriti 'zaboravljene', 'skrajnute' spisateljice. Sada je navodno zadatak akademskih radnica da te marginalizovane spisateljice promovišu. Došlo je zlatnog doba njihovog vaskrsa. Jedno delo tog 'ženskootkrivalačkog' žanra je 'Mužastvene žene srpskog srednjeg veka' (2011). Ali u njemu zapravo nema ničeg otkrivalačkog. Ono iznosi već odavno poznate književne činjenice. Nova su samo čitalačka očekivanja: ona su postala 'rodno senzitivna'. Imajući njih u vidu, autorka podešava koncept knjige. Baviti se ženama spisateljicama je dobro, ali je očigledna tendencija da se jedan lični momenat – pol – ustoliči kao dominantan. Sve u svemu, književna teorija, književna kritika i književna istorija su se feminizovale. Takav akademski okvir podstiče žene da pišu i čitaju književna dela.Glavni razlog feminizacije književnosti je zapravo feministički društveni kontekst. Treći talas feminizma je insistirao da umetnost – prvenstveno književnost – istražuje sve aspekte ženskog bića. Tako se rodila pomama ženskog pisanja o ženama. Tu tendenciju podstiču i posebni književni konkursi – 'ženska pera' – namenjeni samo za žene spisateljice. Stepen feminizovanosti javne svesti je toliki da više nikome ne smeta taj vid diskriminacije muškaraca."
Gde li su ona zlatna vremena kad žene nisu ni znale da čitaju i pišu i što one malobrojne opismenjene ne ostaše skrajnute? Šta bi ti, nasrećni Vladislave, sad bez mene? Ko bi čitao tvoje uratke? Ko bi ih ocenjivao kao "awful" na portalu tvog "Srpskog kulturnog kluba"? Kako bi postao omiljeni ženski pisac da ti nije feminizovanih e-novina? I kad smo kod "zlatnih vremena", šta znači "zlatno doba vaskrsa"? Da li je tu reč o nekoj metafori, feminizovanoj upotrebi reči? Da li je uskrsnuće samo po sebi zlatno doba ili vaskrs traje duže od trenutka, pa ima sopstveno zlatno doba? Ima li ovoj feminizaciji kraja, kad je i tvoje pero podleglo?

Zlatno doba vaskrsa: Priprema feminističke lomače

Photo: Stock

"Jedna od najparadoksalnijih posledica feminizacije književnost jeste svojevrsna književna 'rodna' permutacija. Naime, u tradicionaloj književnosti, ženska seksualnost se nije isticala. Ako se seksualnost uopšte isticala, po pravilu to je bila muška seksualnost. Sa feminizacijom književnosti to se promenilo. Današnje žene književnice opsednute su seksom, a muškarci književnici pomalo zaziru od njega. Kako se dogodio taj književni 'salto mortale'?"
Kako, my master? "U drugom talasu feminizma feministkinje su postale opsednute kritikom 'patrijarhata'. One su svuda primećivale znakove nepravednog patrijarhata i svoju kritiku usmeravale ka njemu. Jedna od njih, Amerikanka Kejt Milet (Kate Millett, 1934) kritikovala je celokupno zapadno društvo kao patrijarhalno. Svoju kritiku je posebno zasnivala na analizi délâ nekih muških književnika, posebno D. H. Lorensa (D. H. Lawrence, 1885-1930), Henrija Milera (Henry Miller, 1891-1980) i Normana Majlera (Norman Mailer, 1923-2007). Ona je pokušala da dokaže da su dela tih pisaca 'seksistička' i neprijateljska prema ženama. Odjednom su žene postale opsednute inkvizitorskim lovom na muška 'seksistička dela'. U stilu nekog obrnutog „lova na veštice”, one su u svim delima u kojima se izražava muška seksualnost prepoznavale 'seksizam' – nepravedno 'postvarivanje' žena. Pisci takvih dela su postali 'politički nekorektni'. Mogućnost stavljanja na feminističku lomaču uplašila je muškarce pisce, pa su mnogi pribegli samocenzuri. O muškim erotskim iskustvima ili fantazijama počeli su da pišu pubertetski stidljivo."

Kakvi su ovo pubertetsko stidljivi opisi, prebiću nekog: Dajte mi sabrana dela Suzane Mančić

Photo: Stock

Opet si u pravu, Đorđeviću. I sam pišeš pubertetski stidljivo, nikako da nam otkriješ zašto se autocenzurišeš, zašto ne smeš da uđeš u apoteku, šta ti je skrivila doktorka... Da li te je maltretirala nastavnica književnosti? Gde je tu kraj ironiji?
"Ali tu ironiji nije kraj. Uskoro se pojavio i treći talas feminizma, koji je zahtevao preispitivanje svih aspekata ženstvenosti, a posebno seksualnosti. Na tome je insistirala posebno francuska teoretičarka Elen Siksu (Hélène Cixous, 1937). Ubrzo su ženske spisateljice postale opsednute seksom. Pisanje o seksu je postalo znak lične i književne emancipovanosti. Sve je to dovelo do pomalo paradoksalne činjenice da erotsku i pornografsku literaturu danas više pišu i čitaju žene nego muškarci. Imajući u vidu taj kontekst, nije čudo što se jedna francuska spisateljica našla pobuđenom da napiše roman otvoreno pornografskog naslova 'Kresni me'. A i naše spisateljice su počele da se utrkuju u pornografskom trešu ('Sponzoruše', 'Grabljivica', 'Gola istina', 'Grešnica', 'Defloracija', 'Neukrotivo srce'). Što bestidnije – to bolje. Očekivanja ženske čitalačke publike su postala takva da komercijalno najbolje prolaze pornografska dela. Žene očekuju sve više i više seksa u ženskoj književnosti. U takvoj seksom zasićenoj atmosferi postaje normalno da hit postane pornografski roman 'Pedeset nijansi: siva'. Opsednutost ženskih spisateljica seksom i relativna pasivnost muškaraca u tom pogledu krajnji su – i paradoksalni – rezultati feminističke politike rekonstrukcije 'rodnih uloga'."
Hoćeš da kažeš, Vladislave, da treba da pustimo da Kecmanović i Stojiljković pišu u četiri ruke o, recimo, Evinom ožiljku, da nam objasne zašto muškarci vole kučke i zašto te Ana Marija nije volela? Bolje je da pustiš čuvenu feministkinju Ljiljanu Habjanović Đurović da ti odgovori na ta pitanja. Poslala bih te kod nje na prevaspitavanje, pa da vidiš kako je kad poteče voda iz kamena. Video bi svih 550 nijansi Crne Reke.

Nadmena i razmetljiva: Žena čita erotsku poeziju u biblioteci

Photo: Steve Hart

"Socijalne posledice feminizovanosti i erotizovanosti književnosti su emotivna konfuzija i moralni relativizam. Savremeni mladići postali su nesigurni, a devojke nadmene. U kulturnim centrima često se događa da se devojke razmeću svojim knjiškim (i književnim) znanjem, a da mladići pored njih deluju tupavo i zbunjeno. Feminizovanost književnosti je kod devojaka stvorila osećaj superiornosti i gordosti, a kod mladića apatije i potištenosti. Feminizacija književnosti je uzrok – ili možda posledica – krize muškosti. (...) Da bi ublažili svoju nesigurnost prepuštaju se ulici, alkoholu i tučama. Za to vreme, devojke u zavodljivoj odeći recituju erotsku poeziju po književnim salonima, bibliotekama, knjižarama i kafićima. Feminizovanost književnosti jedan je u nizu znakova da je feministička 'rodna rekonstrukcija' uspela i dovela do poprilično interesantne socijalne groteske."
Vladislave, švrćane, nije jedini uslov da ti ispadneš pametan taj da devojka bude glupa, nepismena i neobrazovana. Dobro, možda u tvom slučaju jeste, ali ne treba zbog toga da budeš apatičan i potišten, niti da svojim pisanijem deprimiraš ostale muškarce koji se, za razliku od tebe, ne osećaju tupavo i zbunjeno. Što je dobro, pod uslovom da stvarno nisu tupavi i zbunjeni. A i da jesu, za njih, na čelu s tobom, nikada nije kasno. Odvaži se, uđi u apoteku. Slobodno se javi nastavnici na ulici. Nemoj da se plašiš devojaka koje se kikoću. I prihvati činjenicu da je Sanda Rašković Ivić na čelu tvoje omiljene stranke. Ne prepuštaj se očaju, alkoholu i tučama, naročito ne ako hoćeš da prebiješ ženu. Prihvati sopstvenu feminizaciju, da ti život ne bi postao socijalna groteska.

***
"Bibliografija" ili Šta je Vladislav čitao i na čemu zasnovao svoje maskuline tvrdnje:

Depent, Viržini, „Kresni me”, Laguna, Beograd, 2007.
Mančić, Suzana, „Neukrotivo srce”, Alnari, Beograd, 2012.
Millett, Kate, Sexual Politics, Doubleday, New York, 1970.
Milutinović, Sanja Anamari, „Defloracija”, Millennium print, Novi Sad, 2012.
Radusinović, Vesna, „Grešnica”, Laguna, Beograd, 2011.
Rebić, Maša, „Sponzoruše”, Narodna knjiga, Beograd, 2006.
Stanković, Simonida, „Grabljivica”, Alo novine, Beograd, 2007.
Tomin, Svetlana, „Mužastvene žene srpskog srednjeg veka”, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011.
Celzijus, Nives, „Gola istina: autobiografija s grupnim iskustvom”, Alo novine, Beograd; Premier media, Zagreb, 2008.
Džejms, E. L., „Pedest nijansi: siva”, Laguna, Beograd, 2012.
* Vladislavljevi citati preneti sa portala "Srpski kulturni klub"
** Da bismo mu još malo zagorčali mizogini život, poklanjamo mu veselu pesmu trećeg talasa feminizma

* Objavljeno u e-Novinama 16.2.