Natalitet i propalitet: Imate li mozga?

Pametne devojke se bolje zabavljaju

Piše: Sandra Dančetović

 

Photo: www.theplace2.ru

Da se "svijetu ne može ugoditi" znamo još od nižih razreda osnovne škole. Generacije su vaspitavane na tim na prvi pogled mejnstrim narodnim pripovetkama koje zapravo kriju subverzivnu poruku. Ko je pazio na času, razumeo je naravoučenije i odao se hedonizmu. Ovi ostali nastaviše muku da muče sa svetom i time šta će on da kaže, te krenuše da ugađaju raznoraznim komšijama, čaršijama, strinama, Katarinama, a na sebe zaboraviše

Hedonizam vinograda: Sama u nebranom grožđu

Tako neke Katarine misle da je hedonizam jednak bančenju u kafani, ustajanju u podne, selfi-fotografisanju, besomučnom šopingu i modiranju, ukratko, jednak ispraznom životarenju na visokoj nozi ili višoj srednjoj nozi, koliko ko može i koliko se našlo. Takođe, takav "hedonizam" prihvatljiv je samo u ranim dvadesetim godinama, dok se kasnije može tolerisati samo kada ga udavače kojima otkucava biološki sat i najpoželjnije neženje koriste zarad višeg, reproduktivnog cilja. Razmena telesnih tečnosti, parenje i razmnožavanje osnovna su svrha odraslih, ali neostvarenih jedinki. Više nije bitno ni da li će da se uzmu na kraju. Samo neka ljuljaju to Srpče u kolevci, tog Jugovića koji će se kad poraste isto tako kotiti i množiti i zahvaljujući tome Kosovo povratiti.
"Lepe, obrazovane, uspešne i same", zavapi Katarina kao onomad Mira Marković u svom dnevniku: "Ne znam zašto se za muškarca kaže da je slobodan, a za ženu da je sama". Doduše, reči bivše prve dame se u ovom slučaju pokazuju kao daleko progresivnije, što nije nikakva uteha, naprotiv.
Zabrinuta Katarina pronašla je nekoliko devojaka koje su pristale da govore za "Politiku" o svojim akademskim i profesionalnim uspesima, predstavljenim, međutim, u svetlu "ličnog neuspeha", odnosno nerođenog sina (ili kćeri, ako baš mora). Pitanja o udaji i produžetku vrste jedina su na Katarininom spisku, a ton i poruka čitavog teksta: eto, završile su fakultete, rade, izlaze, ali džaba im to kad nisu našle muževe. Nađu li muževe, naći će i smisao, automatski će postati srećne, pošto kao (po)jedinke nisu sposobne da se usreće. Biološki časovnik više ne otkucava, ne dobuje u ritmu tam-tama, već zveči i udara kao zvona sa vračarskog hrama dok neostvarena majka gleda zaljubljene parove, supružnike koji se ne razvode, srećne porodice u kojima nema svađe, nasilja i masnica, vaspitanu decu koja ne bacaju petarde, niti počinju da piju i duvaju kada im nikne prva stidna dlaka; gleda žena bez funkcije i svrhe nasmejanu roditeljsku srbadiju kojoj idol nije Zoran Milivojević, gleda i nada se da će kad-tad postati bar starija prvorotka.
Dok iz pretporođajne ne dospemo u postporođajnu depresiju, a odatle u kuću od čokolade zvanu roditeljstvo, Katarina kao predstavnica svijeta kojem se mora ugoditi postavlja jednostavno pitanje - da li imate dete. I odmah odgovara: "Ovo je svakako jedno od najličnijih i najemotivnijih pitanja koje možete postaviti ženi koja je proslavila 30 rođendan i koja se ne odaziva na reč 'mama'." Koliko je ovo dirljivo. Katarina je još i blaga kada govori o ženi koja je proslavila trideseti rođendan ("trideset rođendan" u originalnoj verziji). Ta što je ušla u tridesete, a nije se reprodukovala, nema šta da slavi i verovatno nije ni slavila. Dočekala ga je uplakana sa kokicama u krilu, čašom u ruci i filmom "Tri muškarca i beba" - toliko je očajna i toliko joj za sreću treba. Ne odaziva se više ona ni na talambasanje onog biološkog klatna, a kamoli na "mama".

Lepo ti stoji: Uskoro ćeš biti ostvarena

Photo: womeninblackandwhite.com

"Svesna činjenice da je ova tema osetljiva i bolna za većinu žena koje se nisu ostvarile kao majke, trudila sam se da što bezličnije i bez iznošenja vrednosnih stavova napišem tekst o padu nataliteta u Srbiji. Jer, iza statističkog podatka da 43 odsto žena nema decu, krije se zapravo bolna životna istina da svaka druga tridesetogodišnjakinja u Beogradu nije pronašla muškarca sa kojim je uspela da se ostvari u ulozi roditelja", iskreno nastavlja Katarina, ističući da se trudila da piše što bezličnije. Uspelo joj je, ali samo donekle. Istina je da bi pojedine njene pasuse olako mogla napisati i Ana Nikolić (poznata i po rečenici "Nisam još spremna da se ostvarim kao majka, ali ako se dete desi - desi se."), sestre Bobić bi se otimale o autorstvo, Marina Tucaković bi to sve lepo urimovala.
Treba biti pravičan i reći da ne bujaju samo opšta mesta u Katarininim tekstovima, prestroga je ona prema sebi. Konstrukcije poput pomenute "žene koje su proslavile 30. rođendan i ne odazivaju se na reč 'mama'" ili "najmanji broj pripadnika jačeg pola koji nose burmu živi u Beogradu", "partneri koji neće ostaviti naslednike", kao i moja omljena "bračni parovi koji su tokom prošle godine sa vrata porodičnog stana skinuli zajedničko prezime", svedoče o postojanju i održavanju diskretnog, ali snažnog autorskog pečata. Katarina je tako pažljiva i vešta u tome, za šta joj treba odati priznanje. Stilske figure koje bismo mogli okarakterisati kao više od metafore, manje od alegorije oplemenjuju njen uravnoteženi stil krcat opštim mestima, svojstven najstarijem listu na Balkanu.

Vodič za život Srba: Ostvari se u ulozi bolida, diži natalitet

Autor: Miladin Miletić

Naznake izvesnih simpatija prema koleginici (dakako, platonske i nereproduktivne) izazavala je i činjenica da ju je za "pravljenje panike i feminističke manipulacije" optužio glavom, bradom i perom Vladislav Đorđević, moja višekratna inspiracija za ozabavljivanje. Reagovao je dežurni Vladislav na Katarinin tekst o nasilju u porodici i podatak da "svakoga dana u Srbiji četiri žene stradaju od ruke najbližeg" (eto opet i te stilske genijalštine obrađene gore). U njenom tekstu on vidi manipulaciju posebne vrste, zvane "sugestija laži", što mu je poslužilo kao solidan osnov za urnebesni uradak - muškarci pate više, trpe nasilje u porodici i van nje, a posebno ih ubija "ženski radni apsentizam". To valjda znači da pojedine žene odsustvuju sa posla ne samo kad su trudnice, porodilje ili dojilje, već i kad su "nečiste", što kažu crkveni oci. A ako žena nije ni na poslu, ni u crkvi, ni u kući, gde je onda i šta traži tamo? O tome će svakako pisati Katarina Đorđević. Zlobnici su verovatno već primetili da se Vladislav i Katarina isto prezivaju, a da li su se u međuvremenu uzeli ili već skidaju sa vrata pločicu sa zajedničkim prezimenom, zavisi od vrste i stepena feminističke manipulacije.
Budući da su najveći izdajnici Lazara i Miloša - muškarci feministi iz e-novina - ozbiljno stali u odbranu ženskih prava i prava na izbor, ženski aktiv jednoglasno je odlučio da ponudi alternativu sveprisutnom tradicionalističkom ludilu i pod parolom "Pametne devojke se bolje zabavljaju" (autorke Amy Poehler i organizacije "Amy Poehler's Smart Girls", o kojoj smo već pisali) svojim čitateljkama i čitateljima ponudi "Praznični hedonistički vodič". Za sreću vam je potrebna samo internet konekcija, a za detoksikaciju serije "Broad City", "The Mindy Project" ili "Girls". Ukoliko postanete zagriženi fanovi potonje serije, možete pročitati i "Nisam ja takva" ("Not That Kind of Girl"), autobiografiju njene autorke i rediteljke Lene Dunham. Neka bude borba za slobodnu volju i izbor neprestana. Iako smo u 21. veku, na pragu 2015. godine nove ere.