No pasarán!

Više od četiri i po hiljade negativa nastalih tokom Španskog građanskog rata (1936-1939) stajalo je preko sedamdeset godina u jednom ormaru u Meksiko Sitiju. Otkrila ih je 2007. rediteljka Trisha Ziff i potom napravila dokumentarni film “The Mexican Suitcase”, koji se ratom bavi kroz objektive Roberta Cape, Gerde Taro i Davida 'Chim' Seymoura, čuvenih fotografa čiji radovi dokumentuju herojstvo i idealizam. Ovaj dokumentarni film, prikazan prošle godine na Berlinskom festivalu, ovih dana je pravi hit na internetu, zahvaljujući emitovanju na nekoliko velikih TV mreža

Autorka: Ziff Trisha

Pored toga što govori o nesumnjivoj umetničkoj i istorijskoj vrednosti fotografija, film Trishe Ziff bavi se istorijskim nasleđem i kolektivnim pamćenjem Španije. U filmu se pojavljuju učesnici građanskog rata - i oni koji su ostali u Španiji i oni koji su izbegli, njihovi potomci, mladi ljudi koji malo toga znaju o ratu, a žele da saznaju ono o čemu se decenijama ćutalo.
Ostali učesnici u filmu "Mexican Suitcase" (poznati fotografi, kustosi, rođaci i prijatelji troje fotografa) pitaju se šta nam te slike govore, šta zahvaljući njima možemo saznati i šta je to što ih čini tako posebnim. Do tada su obično fotografi odlazili u druge zemlje zahvaćene ratom, dok su Capa, Taro i Chim bili u svojoj zemlji i samim tim doneli nešto novo, drugačije i nepretenciozno razvili sopstveni stil, kaže fotograf Lorna Arroyo. Dok su fotografisali, njih troje su bili uvek u žarištu bitke, u akciji, blizu rovova. Gerda Taro bi trčala u sred bitke s jednog mesta na drugo kako bi napravila što bolju fotografiju. Ako pogledamo istoriju ratne fotografije, videćemo da Capa, Taro i Chim prvi tako pristupaju fotografiji, za razliku od njihovih prethodnika, koji su uglavnom fotografisali pre ili posle bitaka.
Ključno pitanje o svrsi i moći fotografije postavlja fotograf Susan Meiselas – kako uhvatiti trenutak, sliku, a istovremeno govoriti o nepravdi, kako primetiti slojevitost fotografije, kako doneti detalj koji u sebi nosi čitavu priču. Ratni fotografi ne postavljaju scenu, već prenose realan momenat, a oni koji te fotografije posmatraju kao “autsajderi” taj momenat treba da osete.
Španski građanski rat je prvi rat u Evropi u kome su masovno ubijani civili i bombardovani veliki gradovi. Poginulo je 500. 000 hiljada ljudi, 200. 000 je izbeglo, uglavnom u Meksiko. Oni koji su ostali u Španiji i bili protivnici Frankove diktature, nakon rata su zatvarani, mučeni i ubijani. Za te zločine niko nije odgovarao, niti je bilo kome suđeno, čak ni posle 36 godina od završetka diktature.
Gerda Taro ubijena je u Španiji 1937, Capa je poginuo zgazivši minu u Indokini 1954, Chim je 1956. ubijen u Suecu. Sve troje su poginuli fotografišući u ratnim zonama.

Njihovi negativi pronađeni su sedam decenija kasnije u Meksiku, u jednom ormaru, i popularno nazvani “meksički kofer”. Porodica Roberta Cape pokušala je 1979. da dođe do negativa, bezuspešno. Kofer je čekao da ga otkrije Trisha Ziff na početku 21. veka i podseti na vreme o kome se malo zna, a u kome se začeo fašizam, od koga još uvek moramo da se branimo. U Srbiji, naročito.
http://www.youtube.com/watch?v=ffZMf_GBt6U&feature=player_embedded

Objavljeno na sajtu e-Novina http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/78914-pasarn.html