Sandra Dančetović

Ko bi uopšte i mogao da izrežira i unapred osmisli koncert tokom kojeg se pojavljuje i devojka s pljoskom, i momak iz publike koji sa Sharleen razgovara o nekoj B strani singla kojeg se ni ona ne seća, sala u kojoj pola partera puši iako je 2018, muškarci koji stidljivo pevuše, pevačica koja nam priča kako je šesnaestogodišnja ćerka smara pitanjima kad će se vratiti kući u London („I say to her – fuck off!“)... Može samo kad je autentično i iskreno Nakon što je zbog bolesti Sharleen Spiteri otkazan nastup Texasa na letošnjem Arsenal festu, bend se odužio publici u Srbiji dodavši Beograd na listu gradova koje će posetiti u okviru aktuelne turneje. Iako promovišu album iz 2017. „Jump on Board“, pretežno sviraju stare, dobro poznate hitove. Uostalom, tako su se i promovisali njihovi nastupi, bar u ovom delu Evrope. I, zaista, od prvih taktova bilo je jasno da će biti tako. Nizali su se sve sami hitovi, od „I Don't Want a Lover“, kojim su se i proslavili, preko „Summer Son“, „Ha...

Beyonce, live 2018: Oda afroameričkoj kulturi i ženama Kada sam nakon koncerta u Areni napisala da je Beyonce održala dvosatni čas profesionalizma pred 20.000 ljudi, ni slutila nisam da će pet godina kasnije, gotovo na isti dan, ona to učiniti i pred čitavim svetom, i bukvalno i metaforički. Kao glavna zvezda večeri (da ne kažem hedlajner) najpopularnijeg muzičkog festivala, Coachelle - koja svima ide na živce zbog svoje hipsterske kvazihipi estetike i ogromne popularnosti među Instagram omladinom - Beyonce je održala čas i toj istoj omladini čiji najveći idoli uglavnom nemaju nikakvog talenta, i svojim kolegama od kojih su neki trenutno popularniji i aktuelniji od nje, i Coachelli kao takvoj, čiji ni najstariji posetioci ne pamte nastup kao onaj od subote, 14. aprila 2018. Beyonce je, međutim, i doslovno bila inspirisana koledžom, podučavanjem i fakultetskim životom u Americi, a ta inspiracija se mogla primetiti kako na kostimima tako i u izboru pesama, među kojima...

I bi Osmi mart. Žena iz čuvene ankete „Šta je 14. februara“ koja je kao iz topa dala odgovor „Osmi mart“ ni slutila nije koliko je u pravu. Postalo je to manje-više isto, oba praznika su kalendarski blizu, za oba valjda treba kupovti neke poklone, svuda su srca i ruže... Podvižnici i posvećenici iz sekte „Nije Valentinovo nego Sveti Trifun“ (Trifunovo?) godinama se ubijaju da dokažu da je 14. februar dan vina i pravoslavlja, nikakve ljubavi, zaljubljenosti i imperijaliste Valentina, kojeg Amerikanci hoće da nam poture preko Hrvata. Ti Trifunovci mnogo su glasniji od nas koji pokušavamo da objasnimo da Osmi mart nije ni za poklone ni (isključivo) za majke i razredne. Zato mi je svakog Osmog marta neprijatno da slušam i gledam kako se „slave žene“ i nude sniženja na kozmetiku i šminku dok se i dalje vrši i opravdava nasilje, dok se žene posmatraju kao kuvarice i sudopere ili kučke, uvek u opoziciji kurva-svetica, dok su plaćene manje od svojih kolega za isti posao, dok im se nameće...

Svesni da se ova serija ne bavi ljudima s margine, već baš srednjom klasom, onima kod kojih je naizgled sve u redu i sa smislom, pitamo se kako je autoru Dejvidu Muru pošlo za rukom da tako običan život oslika tamnim bojama i komične elemente sakrije tamo gde ih najmanje očekujemo. On je seriju posvetio svojoj generaciji, onima rođenim posle 1979, koje smatra najmanje srećnima Još jedan britanski  dramedy  dragulj, „Not Safe for Work“, stigao je 2015. sa Kanala 4 i donosi sve nijanse turobne svakodnevice života javnih službenika. Glavna junakinja Ketrin radi u odeljenju za integraciju imigranata i u trenutku kada se jedno poglavlje njenog života okončava razvodom, počinje novo, još gore – budući da je vlada odlučila da njenom odeljenju sreže budžet, iz Londona je šalju u Northempton, sumorno okruženje i stecište „otpadnika“ iz javnog sektora. Sve što u Northemptonu može poći po zlu, poći će, bez sumnje, a način na koji se žrtve  outsourcinga  nose s probl...

Da je BBC zaista javni servis zahvaljujući kojem imate pravo da vidite sve, dokazuje serija „Klika“ („Clique“), premijerno prikazana u martu ove godine u onlajn formatu kanala BBC 3. Prikazivala se isključivo na internetu zato što je i publika kojoj je namenjena isključivo tamo. Serija je snimljena i producirana besprekorno, tako da se skupa garderoba, savršen ten i šminka mogu lako uočiti i ako se gleda na telefonu ili tabletu. „Klika“ svakako nije program koji će prosečni BBC-jev gledalac nestrpljivo čekati u nedelju uveče. Znaju to i autori serije koji su je promišljeno plasirali tinejdžerima, i to ne malobrojnima koji žive neopterećeni finansijskim problemima, već onima koji bi želeli da žive kao junaci serije. Ima tu svega – i studentskih domova, kampusa, zadimljenih klubova i pabova, ali uvek ušminkanih i sređenih. Tamo niko nikad nije gladan, niti iko išta jede; uglavnom se piju šampanjac i tablete, droga je posvuda i, naravno, niko ništa ne uči, osim nesrećne Elizabet...

Kakav samo praznični ugođaj možete prirediti sebi ako se odlučite da neko vreme provedete uz BBC-jevu novu, svežu i intrigantnu dramu „Apple Tree Yard“. Taj svojevrsni psihološki triler snimljen je po knjizi Luize Doti i na Ostrvu premijerno emitovan krajem januara i početkom februara. Mogu zamisliti kakvu su agoniju proživljavali oni koji su ovu mini seriju gledali iz nedelje u nedelju, tempom kojim se prikazivala. Samo četiri epizode od po sat vremena, a toliko doživljenog, nagoveštenog, slojevitog, iznijansiranog. Ta četiri sata kvalitetnog programa uspela su da ispričaju priču koja obuhvata nešto više od devet meseci. Kako u slučaju ove serije odavanje i najmanjeg detalja može da uništi gorepomenuti ugođaj, tako je i opis koji je dat na svim zvaničnim stranicama i reklamama recipročno klišetiran i nepotpun: „Civilizovana žena odjednom se nađe u svetu strasti, laži i opasnosti.“ Ili: „Provokativan triler o uglednoj naučnici uhvaćenoj u pogubnoj i kompromitujućoj laži.“ „Appl...

Elektronsko poštansko sanduče redakcije XXZ magazina usijalo se prethodnih nekoliko dana. Isprva smo pomislili da je reč o čitaocima-donatorima koji se javljaju povodom dobrovoljne  pretplate  ili o timskim igračima koji dobro funkcionišu pod pritiskom, uvek spremni za nove izazove (a.k.a.  marketing menadžerima koje tražimo ). Iako se prvi javljaju i hvala im na tome, a drugih ni od korova (a posla ima), inbox su nam ipak napunila pisma stručnjaka i uglednih ljudi iz inostranstva, budući da smo upravo u dijaspori najčitaniji. U toku je svojevrsni priliv mozgova srpskog, balkanskog, jugoslovenskog, regionalnog porekla. Naši vrsni stručnjaci još jednom su dokazali da nisu zaboravili sopstvene korene. Znanje i iskustvo koje su stekli u inostranstvu na prestižnim fakultetima i institutima rado dele s nama, vraćajući intelektualni dug zemlji koja ih je othranila. XXZ magazin vam, kao najmlađi ne-list na Balkanu, donosi u nastavku samo neka od pisama koja nisu ispunila s...