Sandra Dančetović

Raditi kako treba ili ostvarivati rezultate? Da sprovedemo anketu, verovatno bi većina rekla da jedno bez drugog ne ide. Međutim, postoji ona fina tanka linija koja pravi razliku, oličena u pojmovima efikasnost i efektivnost . Uvek je dobro preispitati termine u čije značenje ne sumnjamo, ne samo da bismo zaposlili moždane vijuge, već da bismo postizali željene ciljeve. Isprva bismo gotovo svi rekli da su efikasnost i efektivnost sinonimi, ali nakon kraćeg istraživanja nailazimo na tekstove u kojima se efikasnost definiše kao ispravan rad , dok efektivnost podrazumeva da treba da uradimo pravu stvar . Dakle, za efikasnost je bitan način, postupak , za efektivnost rezultat . Recimo da treba da napišemo tekst. Osoba A čita istraživanja, informiše se o temi, pedantno vodi beleške, piše koncept i tek onda, nakon svih učinjenih i razrađenih koraka, počinje da piše. S druge strane, osoba B pisanju pristupa po sistemu pokušaja i pogreške – odmah počinje sa pisanjem, bri...

Gotovo sve možemo pretvoriti u zabavu, ali zabavnije je ako nešto što je zabavno postane ozbiljno, bar kada je reč o poslovnim poduhvatima. Prema poslu i obavezama treba se odnositi odgovorno, ali to ne znači da nam dok radimo treba biti dosadno ili da radimo samo zato što moramo. Postoje ljudi koji su uspeli da spoje posao i zabavu, lepo i korisno, teškoće i uživanje. Lepo je imati hobi, ali još lepše je pristupati poslu kao hobiju. Svakako, postoje trenuci kada smo neraspoloženi, kada nam se ne radi, ali ih ljubav prema poslu, posvećenost i rezultati mogu uspešno nadomestiti. Imamo profile na društvenim mrežama, pišemo, diskutujemo, fotografišemo i na to najčešće gledamo samo kao na zabavu i beg od svakodnevice. Međutim, mnogi su već shvatili da je internet dostupan, jeftin i interesantan način za promociju veština i znanja. Čega nema na internetu, danas kao i da ne postoji. Jedan od dobrih načina da se na mreži predstavite i promovišete je blog . I ne, ne morate b...

Posle „najluđe noći“ čeka nas statistički najdepresivniji mesec u godini . Pokušali smo na razne načine da ga učinimo prijatnijim – spajali smo praznike, išli na reprizu dočeka i na reprizu reprize, zapisivali novogodišnje odluke… Onda smo pokušali da bojkotujemo sve što ima veze sa Novom godinom. Odbijali smo da budemo srećni, kitimo jelku, oduševljeno obilazimo štandove, kupujemo poklone, čekamo ponoć, jer je do sada početak gotovo svake godine bio manje-više isti. Iako ponekad to ne želimo da priznamo, od Nove godine uvek nešto očekujemo . S jedne strane, očekujemo da će se nešto promeniti samim tim što počinje jedan novi ciklus, dok istovremeno od sebe očekujemo da budemo bolji, aktivniji, srećniji. Često se spotaknemo o svoja nerealna očekivanja, ali to ne bi trebalo da nas sprečava da se trudimo da popravimo sebe ili situaciju u kojoj se nalazimo. Da ne bi sve bilo tako jednostavno, uvek su tu i tuđa očekivanja . Neretko se dešava da ono što drugi očekuju od nas...

Iako često ne znamo kako da ga definišemo, stres osećamo. Postao je naš verni pratilac još u školi, kada smo brinuli da li će nas prozvati, hoćemo li znati, ko će se javiti. Iz današnje perspektive, takva vrsta stresa deluje nam banalno, ali iako se naši prioriteti i aktivnosti menjaju, činjenica je da stres ostaje prisutan. Vremenom dobijamo sve više obaveza, imamo više odgovornosti i očekivanja, čekaju nas sve stresnije situacije, s kojima je ponekad teško izaći na kraj. Stručnjaci savetuju da pažljivo planiramo svoje vreme, da se družimo, rekreiramo, pronađemo hobi, ne potiskujemo emocije, identifikujemo i izbegavamo stresne situacije, premda je to često nemoguće. S druge strane, postoje i oni koji se odlično nose sa stresom, dobro funkcionišu pod pritiskom i koje stres motiviše da napreduju i budu sve bolji. Ukoliko ne pripadate ovoj malobrojnoj grupi srećnika, ipak postoji način da im se pridružite. Kako piše Jeff Wise za Psychologytoday.com, postoje tri najvaž...

Pored Obame, Angele Merkel, Rihanne, Novaka Đokovića, magazin Time je na svoju listu 100 najuticajnijih ljudi sveta za 2012. godinu uvrstio i Salmana Khana , čoveka koji je uspeo da na nov, drugačiji, a tako jednostavan način ukaže na značaj obrazovanja i njegovu svakodnevnu primenu. Kada je 2004. godine počeo preko interneta da podučava svoju rođaku i pomaže joj u savladavanju gradiva prirodnih nauka, primetio je da je problem učenja i praktičnog primenjivanja znanja široko rasprostranjen. Da bi pomogao ne samo poznanicima, već i ljudima širom sveta, bez obzira na njihovu starost i zvanje, otvorio je YouTube nalog i počeo da postavlja video-lekcije, objašnjenja i zadatke. Kako su popularnost i gledanost rasli, odlučio je da napusti dotadašnji posao i pokrene sopstveni sajt - Khan akademiju , koja postoji više od tri godine na virtuelnoj adresi www.khanacademy.org. Otvaranje naloga i članstvo su potpuno besplatni, a video sadržaji dostupni su svima koji žele da unapred...

U trenutku u kome je teško naći posao, još teže naći posao u struci kojim smo zadovoljni, a najteže zadržati ga, kreativna rešenja pokazuju se kao najkorisnija. Svima nam je jasno da nam niko ništa neće pokloniti, pa i da se za ono što smo zaslužili moramo boriti. Kad već nema posla, možemo ga sami „izmisliti“! I u slučaju da ste zaposleni, a radite posao koji vas ne ispunjava, možete postati preduzetnik . Prema Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti . Za razliku od privrednih društava, preduzetnik nije pravno lice, već fizičko lice koje ima dozvolu da obavlja neki posao. Budući da je procedura poslednjih godina značajno pojednostavljena, sve više ljudi odlučuje se da pokrene sopstveni biznis. Da biste postali preduzetnik, nije vam potreban početni kapital, osim 1200 dinara, koliko je potrebno za registraciju. Međutim, ukoliko želite da budete usp...

Kad bi se pameti prodavale, svako bi opet svoju kupio , kaže narodna poslovica koja nam duhovito i sažeto stavlja do znanja da ili ne možemo ili ne želimo da pobegnemo od sebe. Poznato je i da mnogi od nas često misle da nisu dovoljno lepi, ali ne i da nisu dovoljno pametni. U skladu s tim, gotovo svaki psiholog koji se bavio fenomenom inteligencije ponudio nam je sopstvenu definiciju tog pojma. Inteligencija se najčešće definiše kao opšta mentalna sposobnost razumevanja, učenja iz iskustva, rasuđivanja, planiranja, rešavanja problema, adaptiranja na nove situacije, shvatanja apstraktnih ideja i pojmova. Psiholozi se uglavnom dele na one koji inteligenciju vide kao jedinstvenu, opštu crtu i one koji smatraju da postoji nekoliko specifičnih i međusobno nezavisnih inteligencija. Tako psiholog Hauard Gardner razlikuje logičko-matematičku, lingvističku, muzičku, prostornu, telesno-kinestetičku, interpersonalnu i intrapersonalnu inteligenciju, kasnije im dodajući i takoz...