Sandra Dančetović

"Šta ste učinili Nišu", pitao je Josipu pre tri godine jedan Nišlija, zaključujući da je Niš bio pristojan, da je tiho uživao u muzici, a kako i ne bi, kada su ovakvi praznici retki i dragoceni. Za Josipu je čitav taj 27. jun bio zabavan i uzbudljiv. Nakon prijema u Gradskoj kući, usledila je gozba uz poznate niške specijalitete, naročito paprike na hiljadu načina. "Ja bih sve to pojela, cijeli taj stol, ali ja moram pjevati", rekla je. Nakon punih osam meseci, Josipa je ponovo koncertirala u Srbiji, ovoga puta u Nišu, na radost posvećene publike, a posebno onih koji su imali sreću da prisustvuju sjajnom niškom nastupu jula 2007. godine. Opet letnja pozornica Tvrđave, organizator isti - "Umetnost davanja", koji svojom delatnošću spaja kulturu i humanitarni rad, pa je ovoga puta prihod od ulaznica namenjen izgradnji prve niške Sigurne kuće za žene, žrtve porodičnog nasilja. No, ove godine su vremenski uslovi sasvim drugači...

Za posvećene ljubitelje muzike Josipe Lisac, ali i za one koji će to postati, koji je tek otkrivaju, ili koji su je nekada davno slušali, njeni koncerti predstavljaju svojevrstan praznik – broje se dani, iščekuje se, uzbuđenje raste i taj dan se s pravom u kalendaru obeležava kao značajan i poseban. Ako se neko, kojim slučajem, ne oseća tako pred koncert, sasvim sigurno će ga, nakon završetka, pamtiti čitavog života i razumeće one koji su tri sata ranije trepereli. Teško je racionalizovati to stanje duha, objašnjenje takvog raspoloženja nam izmiče. Svaki pokušaj je donekle bezuspešan, jer nedostaje „ono nešto“ što bi opis upotpunilo, dovršilo, objasnilo. Morate doći, čuti, videti, osetiti – doživeti. Ili, pak, verovati nama na reč kada vam kažemo da je bilo „super“, „fenomenalno“, „genijalno“, a da pritom i sami shvatamo banalnost svojih reči. Možemo vam govoriti o hipnotišućem glasu, sjajnom bendu, neverovatnim solažama, improvizacijama, još jednoj upečatljivoj modnoj kreaciji.....