Hedonizam, lake droge, bejbi šauer: „Život plus” in action

Amerikanizacija po drugi put među Srbima

Holivudska žrtva: Sandra Dančetović

Veličina slova:

PHOTO/EPA:ARMANDO ARORIZO

„Šta nam je doneo Holivud“, inteligentno se pita vikend dodatak „Večernjih novosti, „Život plus“, koji nas početkom svake radne nedelje čeka u redakciji. Među naslovima poput „Carski rez, potreba ili moda?“, „Uži i pleteni kaiševi“, „Bavarska bajka na putu romantike“ te „Bik i Rak maštaju o braku, Strelac i Vodolija vole slobodu“, izdvaja se tema nedelje, odnosno „tema plus“ pod naslovom „Amerikanizacija kao virus među Srbima“

Hajde sad da napravimo brajdal šauer i nerviramo Milivojevića: Srpkinje u procesu amerikanizacije

Photo: Stock

Kako smo sve druge probleme rešili, red je da se okrenemo i onom najvećem i da konačno odgovorimo na to pitanje – šta nam je doneo Holivud, iako tamo nikad nismo bili, niti nas iko zove. Tačno, Holivud nam je doneo filmove, a filmovi površnost, potrošački mentalitet, promociju hedonizma i, daleko bilo, gej kulturu. To je, ukratko, poruka uratka „Života plus“ i Suzane Milošević, kojoj je pripala čast da se pozabavi amerikanizacijom Srba, uz nesebičnu pomoć multipraktik psihoterapeuta Zorana Milivojevića i nešto skromniju pomoć sociologa poznatog po gostovanjima u nekada popularnom sitcomu „Utisak nedelje“ - Vladimira Vuletića, citiranog samo jednom.
„Amerikanizacija u naš život nije ušla nasilno, već je prizvana da odgovori na potrebe koje je kod stanovništva razvio novi način industrijskog života. Nije američka kultura izmenila naš nacionalni identitet, nego smo mi, kao i ostali narodi, ostali bez identiteta onog časa kada su bitno promenjeni uslovi života. Već posle Drugog svetskog rata više su se po načinu života razlikovali ljudi iste nacije koji žive u gradu i na selu, nego ljudi različitih nacija koji žive u istim gradskim, odnosno industrijskim uslovima. Globalizacija i američka filmska industrija samo su se nadovezali na ovu pojavu”, pomirljivo će i metiljavo Vuletić, nedovoljno za dodatak „Večernjih”. Zato je na samom kraju popravio utisak dodavši da se „kroz Holivud plasiraju i popularišu vrednosti različitih lobija koji imaju sredstava da sponzorišu filmove – država, CIA, vojska, LGBT...” To je već nešto. Jako, odlučno, s natruhama paranoje, kako Novostima i dolikuje.
Dok Vuletić igra samo epizodu, kao uostalom i u „Utisku nedelje“, Zoran Milivojević (kojeg je takođe proslavio pomenuti sitcom) is here to stay, reklo bi se u holivudskim filmovima. Prokleta amerikanizacija uzima danak, teza Suzane Milošević je potvrđena.

Kalifornikejšn: Kupi mi zvezdu na bulevaru

Photo: Stock

„U jednoj od mnogobrojnih beogradskih kafana, buduća mlada sa velom na glavi proslavlja devojačko veče sa drugaricama obučenim u iste majice, uz tradicionalne američke ‘kapkejkove’ (kolače). I kao što biva u filmovima, umesto stripera skidaju do pojasa konobara, raspoloženog ili primoranog da udovolji grupi pripitih žena...”, piše „Život plus“, kao da se lagano osvrće na tekst iz e-novina „Ona moja mala maca i ministrovo burence“ i poručuje – nemojte tako, amerikanizovani izdajnici, ima u tim kafanama i nešto za vašu dušu, ali vi mrzite sve što je srpsko, toliko ste slepi da ne prepoznajete ni tragove Amerike među kariranim stolnjacima. O konobarskom striptizu ne svedoče dostupni kafanski izvori, ali je Suzani pošlo za rukom da nam zagolica maštu, rekli bi amerikanizovani srbijanski voditelji.
„Tako se i u Srbiji sve češće dešava da mlada svoje drugarice-deveruše oblači u iste haljine, a da joj mladoženja na venčanju skine podvezicu sa noge. Baš kao u holivudskim filmovima, mlada i kod nas za sreću nosi nešto plavo, nešto novo i nešto pozajmljeno. Fama oko Dana zaubeljenih je već godinama prisutna u Srbiji, a u poslednje vreme buduće mame organizuju i takozvani ‘bejbi šaurer’. U pitanju je sedeljka nekoliko nedelja pred porođaj, kada joj prijatelji donose poklone...”, zabrinuto se navodi u tekstu. Bejbi šauer, Helovin, Valentajns dej, podvezica i deveruše, to su najveći neprijatelji Srba. Gde su nestala ona divna vremena kada su mlade podizale nakonjče od 20 kila, da bi bile plodne u braku, i rađale kao iz rerne, kada bi se mladoženja napio i zgazio mladu izgovarajući sudbonosno „da”, kupovao je od brata, pucao u jabuku… Gde su ona još starija i još divnija vremena kada bi svekar „probao“ mladu prve bračne noći, a svekrva sutradan iznosila posteljinu pred znatiželjne oči sela, dok nevesta svekru pere noge. Prokleta bila ova moderna vremena bejbi šauera.

Demon mekdonalizacije: Srbi, pokorite se big meku

Photo: www.instablogsimages.com

Kako tvrdi „Život plus”, za sve je kriva ‘mekdonalizacija’, koja je umešala prste u srpske običaje i stala na put našoj živopisnoj tradiciji. Nije poznato zašto se koristi baš taj termin – mekdonalizacija – kad se nigde u daljem tekstu ne pominje fast fud demon, GMO meso, plastično povrće i kancerogeni sokovi, ali lepo zvuči, potentno, inteligentno i pomalo zastrašujuće. Sve je to deo zlokobne amerikanizacije, makar ga mi zvali i burgerkingizacija.
„Zahvaljujući filmu i muzici naročito, generacije su bile zaljubljene u Ameriku. Žudele su da i one postanu Amerikanci, a ako ne baš da odu u Ameriku, onda da bar liče na njih. I tako smo počeli da oponašamo ono što smo videli u filmovima, oblačenje, frizure, muziku, ali i način života. Holivudizacija je u suštini amerikanizacije. Ljudi su gledali lepe glumce, odlično raspoložene, u skupim automobilima i kućama, čije su se priče završavale ‘hepiendom’. Holivud nam je ponudio sve ono što bismo hteli da imamo i budemo, ‘programirao’ nam predstavu o idealnom životu. Generacije više nisu želele da liče na svoje roditelje, već na likove junake filmova. Nastalo je vreme u kojem je ono što je tradicionalno proglašeno za nazadno i zastarelo, a sve što je dolazilo iz holuvdske mašinerije se smatralo naprednim. Zato se deo mladih i odrekao svoje tradicije”, zlokobno zaključuje Zoran Milivojević, psihoterapeut koji je stručnjak za sve, od fizičkog kažnjavanja dece do idealne dužine godišnjeg odmora.
Holivud se, znalački tvrdi naš TV šrink (!), obraća nečemu što svi imamo u sebi, našem „unutrašnjem detetu“. U skladu sa Milivojevićevim učenjem, možemo zaključiti da je došlo vreme da konačno i to dete kaznimo. Naše unutrašnje dete gura prste u holivudski šteker i tome moramo stati na put, pre nego što unutrašnje dete izraste u unutrašnju deverušu i napravi bejbi šauer. Kad naš unutrašnji konobar počne da se skida, biće kasno.

Samting blu end samting nju: Srpski mladenci pokošeni holivudizacijom

Photo: wordpress.com

„Mediji imaju najviše uticaja na mlade generacije. Oni oponašaju ono što su videli i smatraju da je dobro da što više liče na svoju generaciju u drugim zemljama. S druge strane, njihovi roditelji u tome ne vide neki veliki problem. Imate izreku: 'kod komšije je i trava zelenija'. Ako je on bogatiji, verujemo da živi kvalitetnije od nas, pa se javlja se želja da i mi tako živimo. Trik je u tome što komšija zna da ga gledamo i što se pretvara i predstavlja u što lepšem svetlu, jer uživa da nas impresionira, a zatim i da nam nešto proda. Dobijamo zabavu, to da pred našima izgledamo 'modernije' od njih, pravimo se naprednijima. Ono što gubimo je identitet, naša kolektivna duša”, kaže Milivojević, koji se verovatno ne bi pobunio kad bi nam komšija bio Rus i kad bi se naša kolektivna duša utopila u još kolektivniju, rusku pravoslavnu dušu. Unutrašnje dete za kolektivnu dušu, to je poslednji Milivojevićev vapaj.
„Život plus“ ne bi bio časni lajfstajl dodatak „Večernjih novosti“ kada ne bi žestoko poentirao. Niti bi ta amerikanizacija bila toliko podla kada nam ne bi podvalila nešto neprirodno i zastrašujuće – gej kulturu. Na kraju krajeva, spremni su i Zoran i Suzana da oproste mekdonalizaciju, hepiendizaciju, čak ne bi ni unutrašnje dete lupili po guzi, samo da se ti prokleti LGBT iluminati nisu pojavili da zatruju našu spoljašnju decu, pretvore ih u pedere i programiraju da se dive masonima i Holivudu.

Doći će da nam ukradu decu: Vitezovi gej kulture spremni za napad na srpčad

Photo: EPA/SIMELA PANTZARTZI

„Seksualna revolucija je donela slobode u seksu, ali i sklonost promiskuitetu. Poslednjih desetak godina mediji promovišu gej kulturu. Propagiraju se hedonizam i lake droge. Prijateljstava su postala manje važna, jer su ljudi danas veći individualisti, a odnos prema životu je potrošački. Poverovali smo da nam skupa i firmirana roba može pomoći da budemo zadovoljni i srećni. Tek u poslednje vreme se oslobađamo ovih zabluda”, poentira šrink, maestralno spajajući promiskuitet, hedonizam, lake droge i prijateljstvo u idealan predložak za holivudski film.
Ipak, Milivojević ostavlja otvoren prozor (još jedna holivudska sintagma) za neprskanu nadu i domaći optimizam, naglašavajući da se tek u poslednje vreme oslobađamo američkih stega i okrećemo sebi. Usput verovatno i majčici Rusiji i baćuški Putinu, koji imaju svako pravo da nas, kao i svako zabludelo dete, lupe po guzi, kažu njet-njet umesto tog amerikanizovanog no-no i vrate na pravi put.
Life is a box of chocolates, Zoki. You never know what you're gonna get. 

* Objavljeno u e-Novinama