Serija koja menja pravila

„No Offence“ je po definiciji britanska policijska drama, a zapravo je sve ono čega nema u američkim serijama i na šta nismo navikli. Kada se traži ubica, ne čini se to na onaj dobro poznat način, ustanovljen u svim mogućim CSI i NCIS franšizama. Taman kad mislite da je sve završeno, potraga tek počinje; kada deluje da više nema materijala za priču, pokrenu se tri nova toka.

I prva i nedavno završena druga sezona imaju glavne teme oko kojih se plete mnoštvo malih i (ne)povezanih priča, a opet, sezone se međusobno i te kako razlikuju. Ono što ih povezuje je trio detektivki iz mančesterske policije – Viv, Dajna i Džoj. One, s Viv na čelu, vode tim koji istražuje slučajeve počev od ubistava devojčica sa Daunovim sindromom (prva sezona) do zločina koji vode do jedinstvene šefice bande (druga sezona).

Viv, Dajna i Džoj mnogo su više od koleginica. Njihov odnos je jedinstven i dramaturški perfektno izgrađen. Nema lažnih osmeha, već pogleda punih razumevanja; nema komplimenata i kafenisanja, već bolne iskrenosti i zajedničke borbe. Koliko su tu jedna za drugu, toliko su i spremne da sve privatno zanemare zarad istrage. Na kraju, jedna drugoj uvek čuvaju leđa, ali tako da uspešno izmiču stereotipima o ženskim prijateljstvima. Njihovo uzajamno poverenje je bezgranično, a ipak svakog trenutka lomljivo. Dovoljno je da jedna reč pokrene lavinu užasa i da od te snažne povezanosti ostanu samo krhotine. Njih tri zajedno, kao i svaka ponaosob, hodaju po ivici noža, dok istovremeno nijednog trenutka ne gube osećaj za pravdu. Najbolje se to vidi u poslednjim epizodama prve sezone, koje donose šokantan rasplet. Nakon takvog završetka „prvog čina“ jedino je sigurno da Viv, Dajna i Džoj opstaju uprkos svemu i da se, dok se njihov odnos učvršćuje, razvijaju i one individualno. I dok ih pratimo tako sposobne, pametne i moćne, nikad ne gubimo iz vida da one nisu nekakve super-heroine, već žene sa svim svojim manama i vrlinama, brižljivo izgrađeni likovi, slojeviti i složeni, kakvi televiziji i te kako nedostaju.

„No Offence“ je jedinstvena i po pristupu dramskim i komičnim elementima. Kad bismo je odredili kao dramu, ne bismo pogrešili, ali ni pogodili suštinu. Da je nazovemo (crnom) komedijom, opet ne bi bilo sveobuhvatno, a dramedy je sada već toliko iscrpljena odrednica, da se uz „No Offence“ nikako ne bi uklopila. Komični elementi se u ovoj seriji pojavljuju često, ali u apotekarskim dozama, bravurozno plasirani i osmišljeni tako da se nikako ne ode u parodiranje žanra.

Zato je uvrnuta „No Offence“ dobitak za sve – policijske serije su dobile na posebnosti, ženski likovi na slojevitosti, televizija na raznolikosti. U tom kontekstu čini se da ni naslov nije slučajno odabran – Bez uvrede – za žanr, gledaoce i njihova izneverena očekivanja. „No Offence“ je tu da menja pravila. Udobno se smestite i uživajte.

*Objavljeno u nedeljniku Ekspres, 24.32017.

*Čitajte i u XXZ magazinu