Kada su se 2012. pojavile, „Girls“ su istog časa promenile ne samo pogled na takozvane „ženske“ serije, već na devojke i žene uopšte. „Girls“ su prst u oku društvu, Holivudu, mačizmu, pa i sebi, jer ni mnoge žene same nisu mogle da veruju da ne moraju da se ponašaju kao klonovi Keri Bredšo ili da istinski mogu da budu ono što jesu
Autorka serije i ujedno glavna glumica je Lina Danam (Lena Dunham), sada već dobro poznata scenaristkinja, rediteljka i spisateljica, čija je autobiografija „Nisam ja takva“ („Not That Kind of Girl“) objavljena i kod nas. Mnogi će reći da je kontroverzna, ali Lina je samo devojka koja je imala dovoljno hrabrosti da sopstvene i generacijske mane, probleme i specifičnosti prikaže svetu, i to ni manje ni više nego preko mreže HBO. Kada se sve zbroji, zapravo joj se najviše zamera na hrabrosti i autentičnosti, a društvo u kojem su to mane u ozbiljnom je problemu.
Poput Line, likovi koje je osmislila su tu da provociraju svojom verodostojnošću. Hanu, Džesu, Marni i Šošanu smo i te kako mogli da sretnemo u najbližem okruženju, ali ne i na televizijskim ekranima. One nisu savršene i besprekorne, nemaju sa 25 godina blistave karijere, niti svoje mane tako lako pretvaraju u vrline, ne nose dizajnersku odeću i ne lamentiraju nad ljubavnim životom na brančevima. Zato neka vas ne zavara poster sa četiri devojke – one nimalo ne podsećaju na „Seks i grad“, iako su sve premise iste.
Hana Horvat je spisateljica, odnosno spisateljica u pokušaju, ponekad novinarka i kolumnistkinja, koja pak, za razliku od Keri Bredšo, ne živi od loše napisane nedeljne kolumne u nižerazrednom tračerskom listu. Štaviše, Hanin tekst će objaviti i sam Njujork tajms, nakon čega se spirala uspeha i potcenjenosti neće zaustaviti, niti će to biti velika prekretnica za Hanu. Jer, ni za nju, kao ni za većinu autorki, borba za sopstveni glas i fer tretman još nije gotova.
Poput ženskih, i muški likovi su slojevita, kompleksna i autentična bića – Adam, Rej, Čarls, Ilajdža, Dezi su odlično napisani, osmišljeni i odigrani. Oni ne predstavljaju samo deo kulise za glavne junakinje, već čine integralni deo priče.
Tema serije nikako se ne svodi na muško-ženske odnose, već se pre svega bavi ženskim prijateljstvima, složenim i ne tako blistavim, kao i ličnim životima devojaka, njihovom samospoznajom i samorazumevanjem.
Scene karakteristične za „Girls“ su sirove, surove, životne, često na ivici podnošljivosti, odnosno „transfera blama“, uz to uvek sarkastične, neretko i cinične. Serija je razvila svoju jedinstvenu estetiku i, iako se karakteriše kao komedija, dramski elementi su uvek prisutni. Ima i primesa drugih žanrova, najčešće uz ironijski otklon.
Trenutno je u toku šesta, i poslednja, sezona „Girls“, a dosad prikazane epizode mogu se svrstati među najbolje. Prva među njima je svakako „American Bitch“, u kojoj se preispituje odnos moći i volje u muško-ženskim odnosima, psihološka dominacija i manipulacija, i, najpre, pristanak i „siva zona“ u vezi s njim. „American Bitch“ može da funkcioniše i potpuno samostalno, kao kratki film, ali se vrlo dobro uklapa u čitav narativni tok i Hanino sazrevanje.
To ne znači da će se sve volšebno rešiti u korist naših heroina, jer to nije svet u kojem „Girls“ žive, niti se prikazuju.
Možemo samo da se nadamo da će Hana, Džesa, Marni i Šošana na neki način pronaći sebe ili bar započeti taj proces. Neće biti nikog ko će im, kako je to jednom pomenula Marni, reći: „Ovako ostatak tvog života treba da izgelda“ ili, kao što Hana želi, da joj neko kaže šta da radi, ali da ispadne kao da je to sama smislila.
Za „Girls“ ne postoji „happily ever after“, kod njih je sve „happily whatever after“. Nadajmo se da će poslednje poglavlje biti maestralno.
〚Autorka: Lena Dunham; glavne uloge: Lena Dunham, Allison Williams, Jemima Kirke, Zosia Mamet, Adam Driver, Andrew Rannells, Alex Karpovsky〛
*Objavljeno u XXZ Magazinu, marta 2017. godine
Comments
Post a Comment