Skip to main content

No pasarán!



Više od četiri i po hiljade negativa nastalih tokom Španskog građanskog rata (1936-1939) stajalo je preko sedamdeset godina u jednom ormaru u Meksiko Sitiju. Otkrila ih je 2007. rediteljka Trisha Ziff i potom napravila dokumentarni film “The Mexican Suitcase”, koji se ratom bavi kroz objektive Roberta Cape, Gerde Taro i Davida 'Chim' Seymoura, čuvenih fotografa čiji radovi dokumentuju herojstvo i idealizam. Ovaj dokumentarni film, prikazan prošle godine na Berlinskom festivalu, ovih dana je pravi hit na internetu, zahvaljujući emitovanju na nekoliko velikih TV mreža

Autorka: Ziff Trisha

Pored toga što govori o nesumnjivoj umetničkoj i istorijskoj vrednosti fotografija, film Trishe Ziff bavi se istorijskim nasleđem i kolektivnim pamćenjem Španije. U filmu se pojavljuju učesnici građanskog rata - i oni koji su ostali u Španiji i oni koji su izbegli, njihovi potomci, mladi ljudi koji malo toga znaju o ratu, a žele da saznaju ono o čemu se decenijama ćutalo.
Ostali učesnici u filmu "Mexican Suitcase" (poznati fotografi, kustosi, rođaci i prijatelji troje fotografa) pitaju se šta nam te slike govore, šta zahvaljući njima možemo saznati i šta je to što ih čini tako posebnim. Do tada su obično fotografi odlazili u druge zemlje zahvaćene ratom, dok su Capa, Taro i Chim bili u svojoj zemlji i samim tim doneli nešto novo, drugačije i nepretenciozno razvili sopstveni stil, kaže fotograf Lorna Arroyo. Dok su fotografisali, njih troje su bili uvek u žarištu bitke, u akciji, blizu rovova. Gerda Taro bi trčala u sred bitke s jednog mesta na drugo kako bi napravila što bolju fotografiju. Ako pogledamo istoriju ratne fotografije, videćemo da Capa, Taro i Chim prvi tako pristupaju fotografiji, za razliku od njihovih prethodnika, koji su uglavnom fotografisali pre ili posle bitaka.
Ključno pitanje o svrsi i moći fotografije postavlja fotograf Susan Meiselas – kako uhvatiti trenutak, sliku, a istovremeno govoriti o nepravdi, kako primetiti slojevitost fotografije, kako doneti detalj koji u sebi nosi čitavu priču. Ratni fotografi ne postavljaju scenu, već prenose realan momenat, a oni koji te fotografije posmatraju kao “autsajderi” taj momenat treba da osete.
Španski građanski rat je prvi rat u Evropi u kome su masovno ubijani civili i bombardovani veliki gradovi. Poginulo je 500. 000 hiljada ljudi, 200. 000 je izbeglo, uglavnom u Meksiko. Oni koji su ostali u Španiji i bili protivnici Frankove diktature, nakon rata su zatvarani, mučeni i ubijani. Za te zločine niko nije odgovarao, niti je bilo kome suđeno, čak ni posle 36 godina od završetka diktature.
Gerda Taro ubijena je u Španiji 1937, Capa je poginuo zgazivši minu u Indokini 1954, Chim je 1956. ubijen u Suecu. Sve troje su poginuli fotografišući u ratnim zonama.

Njihovi negativi pronađeni su sedam decenija kasnije u Meksiku, u jednom ormaru, i popularno nazvani “meksički kofer”. Porodica Roberta Cape pokušala je 1979. da dođe do negativa, bezuspešno. Kofer je čekao da ga otkrije Trisha Ziff na početku 21. veka i podseti na vreme o kome se malo zna, a u kome se začeo fašizam, od koga još uvek moramo da se branimo. U Srbiji, naročito.
http://www.youtube.com/watch?v=ffZMf_GBt6U&feature=player_embedded

Objavljeno na sajtu e-Novina http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/78914-pasarn.html
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

I tek tako... zlo i naopako

I ne baš tek tako, potrošila sam nekoliko sati života na reanimirani leš dobro poznate serije Seks i grad , koja se u ovom pokušaju reinkarnacije zove I tek tako... , odnosno And Just Like That... Sa sve tri tačke. Davne 2003, kada je Seks i grad žario i palio ženskim mozgovima, sedela sam s drugaricama u jednom kafiću na Zlatiboru. Bile smo tinejdžerke, potpuno svesne da ne želimo da repliciramo živote popularne TV četvorke. Međutim, žene u dvadesetim ili tridesetim za stolom do nas živele su svoj Sex and the City . Dok je jedna od njih bezuspešno sastavljala poruku nekom pokušaju zlatiborske Zverke, druga joj je suflirala: - Stavi tri tačke, stavi tri tačke! - Što tri tačke?! - Pa, eto, kao, ne možeš da završiš rečenicu... And Just Like That... Nisu mogli ni autori serije. Nikad nije mogla ni Carrie. I kad bi dovršila rečenicu, pokazalo se da bi bilo bolje da nije. Njeni saharinski otužni zaključci kolumni bili su nešto najgore što je pokojni Seks i grad imao da ponudi. D...
Post a Comment
Read more

Najbolje serije koje niste gledali - Doctor Foster

Svi scenariji koje pažljivo razrađujemo i režiramo u mislima, sve hipotetičke situacije koje konstruišemo dok sanjamo budni, sve savršene reakcije i replike koje nikad ne izgovorimo; sve smicalice, postupci, zavere i osvete do kojih nikad ne dođe jer smo kukavice, jer nas mrzi, možda zato što baratamo i nekim zdravijim mehanizmima, na kraju krajeva, jer se to tako ne radi i šta će svet da kaže - doctor Foster sprovodi u delo. „A Woman Scorned“ stoji kao podnaslov, odnosno kompletira naslov serije i dovoljno objašnjava. Gemma Foster je arhetip žene-majke-kraljice kojoj je naneta nepravda i koja se sa problemima hvata ukoštac na najbolji mogući način. Ne po sebe, niti po svoje dete, ili okolinu, već za gledaoce. Zaista ima nešto u tom neverovatnom osećaju obračuna s prevarantima i konačnog zadovoljenja pravde. Kad se sve idealno posloži, kad se plan sprovede do kraja i servira ledeno-hladna osveta, kao Beyoncein album „Lemonade“ pre nego što oprosti Jay-Ziju... Gemmu Foster upoznaje...
Post a Comment
Read more

O seriji "Girls": Devojke koje su sve promenile

Kada su se 2012. pojavile, „Girls“ su istog časa promenile ne samo pogled na takozvane „ženske“ serije, već na devojke i žene uopšte. „Girls“ su prst u oku društvu, Holivudu, mačizmu, pa i sebi, jer ni mnoge žene same nisu mogle da veruju da ne moraju da se ponašaju kao klonovi Keri Bredšo ili da istinski mogu da budu ono što jesu Autorka serije i ujedno glavna glumica je Lina Danam (Lena Dunham), sada već dobro poznata scenaristkinja, rediteljka i spisateljica, čija je autobiografija „Nisam ja takva“ („Not That Kind of Girl“) objavljena i kod nas. Mnogi će reći da je kontroverzna, ali Lina je samo devojka koja je imala dovoljno hrabrosti da sopstvene i generacijske mane, probleme i specifičnosti prikaže svetu, i to ni manje ni više nego preko mreže HBO. Kada se sve zbroji, zapravo joj se najviše zamera na hrabrosti i autentičnosti, a društvo u kojem su to mane u ozbiljnom je problemu. Poput Line, likovi koje je osmislila su tu da provociraju svojom verodostojnošću. Hanu, Džes...
Post a Comment
Read more