Kakav samo praznični ugođaj možete prirediti sebi ako se odlučite da neko vreme provedete uz BBC-jevu novu, svežu i intrigantnu dramu „Apple Tree Yard“. Taj svojevrsni psihološki triler snimljen je po knjizi Luize Doti i na Ostrvu premijerno emitovan krajem januara i početkom februara.
Mogu zamisliti kakvu su agoniju proživljavali oni koji su ovu mini seriju gledali iz nedelje u nedelju, tempom kojim se prikazivala. Samo četiri epizode od po sat vremena, a toliko doživljenog, nagoveštenog, slojevitog, iznijansiranog. Ta četiri sata kvalitetnog programa uspela su da ispričaju priču koja obuhvata nešto više od devet meseci.
Kako u slučaju ove serije odavanje i najmanjeg detalja može da uništi gorepomenuti ugođaj, tako je i opis koji je dat na svim zvaničnim stranicama i reklamama recipročno klišetiran i nepotpun: „Civilizovana žena odjednom se nađe u svetu strasti, laži i opasnosti.“ Ili: „Provokativan triler o uglednoj naučnici uhvaćenoj u pogubnoj i kompromitujućoj laži.“ „Apple Tree Yard“ u osnovi jeste sve navedeno, ali serija ne samo da donosi mnogo više od toga, već to čini neočekivano, sa neverovatnim obrtom na samom kraju.
Jedino će nam prva epizoda dozvoliti da pomislimo da su seks, laži i sigurnosne kamere, uz misterioznost i krizu srednjih godina tema ove serije. Mislićemo to sve dok nas ne uvuče u svoj svet i ne postavi mnogo ozbiljnija pitanja. Čini se da ovde nije važno samo pitanje „ko si ti“, ko je neko drugi, već „ko sam ja“, te da li ikada, zaista, sa sigurnošću možemo tvrditi da nekoga poznajemo.
Glavnu junakinju, dr Ivon Karmajkl, igra Emili Votson, koja će, ako ima pravde, pobrati sve nagrade za portret naučnice u zrelom dobu, žene koja je uvek bila najbolja, stabilna, pouzdana, sve do jednog momenta.
Na samom početku prve epizode čujemo njen monolog o tome da strah od ljudi pravi životinje; naročito onda kada sistem koji naizgled savršeno funkcioniše ne uspeva da zaštiti pojedinca i od žrtve pravi dželata, a od dželata žrtvu.
Uloga misterioznog Majkla Kostlija, svojevrsnog pokretača radnje, poverena je Benu Čaplinu, koji fenomenalno igra junaka sopstvene priče, istovremeno znajući kad da se povuče i pusti Emili Votson da zablista.
Uz nekoliko sporednih i, s obzirom na samo četiri epizode, nedovoljno raspisanih, ali odlično nagoveštenih likova, Votson i Čaplin nepogrešivo nas uvode u atmosferu takozvane „čiste drame“, kako to opisuje BBC.
Nakon ove serije nećete tek tako moći da skrenete misli na nešto drugo ili se vratite prethodnim aktivnostima. Razmišljaćete o njoj, polemisati, mučiće vas, možda ćete je i sanjati. Srećom, stižu vesti da „Apple Tree Yard“ neće ostati tek mini serija. Luiz Doti piše nastavak romana, što svakako znači da će biti i druge sezone. Kako dobra vest!
Comments
Post a Comment