Nakon šest godina prikazivanja, odlučeno je, The Mindy Project otići će u istoriju. Serija je delo autorke Mindi Kejling, koja igra i glavnu ulogu - Mindi Lahiri. Projekat Mindi došao je na talasu uspeha sjajnih sitkoma sa glavnim ženskim likovima poput Parks and Recreation ili 30 Rock.
Kakvo divno vreme za žene na televiziji, mnogi su ponavljali kao mantru, sve dok se neko nije dosetio da pita zašto svako vreme ne bi bilo vreme za žene na televiziji i dokle će se svi „ženski“ projekti posmatrati pod lupom.
S tim u vezi, Mindi je osveženje na svim poljima. Gledali smo prvu Amerikanku indijskog porekla, sa telesnim proporcijama i karakteristikama koje televizija nije favorizovala. Ta i takva Mindi živela je svoj san na Menhetnu, uvek originalno odevena, sa samopouzdanjem koje para oblake. I, kako i sama kaže, pored fenomenalnog izgleda, ima i mozak, budući da radi kao doktorka ginekologije na prestižnoj klinici.
Mindi Lahiri opsednuta je ljubavlju, romantikom i hepiendom toliko da je gotovo svaka epizoda kao predložak imala određenu filmsku romantičnu komediju. Taj metafikcionalni momenat odlično je osmišljen i predstavlja inspiraciju za parodiju i poigravanje.
Svakako, tokom svih ovih godina serija je razvijala i sopstvene originalne narative. Jedna od epizoda koje to dokazuju je nedavno prikazana Mindy Lahiri Is a White Man (Mindi Lahiri je beli muškarac), koja tretira probleme rasizma i seksizma na istovremeno bolan i urnebesno zabavan način.
Epizodu bi trebalo da pogleda i onaj ko nije gledao seriju jer Mindy Lahiri Is a White Man samostalno savršeno funkcioniše. Kako je to kada se jednog jutra Indijka probudi kao belac, a zadrži sve svoje psihološko-karakterne osobine, sjajno je prikazano u ovom svojevrsnom televizijskom humorističkom šamaru koje su autori priredili gledaocima, naročito onima koji nisu svesni svojih privilegija.
Tako će Majklu Lankasteru (Mindinom alter egu) sva vrata biti otvorena. Iako je i on, poput Mindi, samohrani roditelj i ginekolog, na intervjuu za posao će mnogo bolje proći nego Mindi, premda su im kvalifikacije (i sama ličnost) potpuno isti.
Dok je Mindi morala da se pred komisijom dokazuje kao sjajna doktorka i posvećena majka, da ih ubeđuje da će uspeti da balansira između zahteva profesije i majčinstva, između privatnog i profesionalnog života, onog trenutka kada na isti razgovor dođe kao beli muškarac, sva pitanja nestaju i ustupaju mesto opštem oduševljenu komisije sačinjene, pogađate, od belih muškaraca. Zanimljivo je takvu situaciju posmatrati i u kontekstu planiranja porodice, abortusa i konačnog pitanja – ko odlučuje o ženskom telu, počev od ordinacije, porođajne sale, do intervjua za posao.
Otkriće Mindi mnoge prednosti muškog belačkog života, ali će se ipak vratiti sebi jer joj „nedostaje da bude drugačija i zanimljiva“. Protiv predrasuda je ionako navikla da se bori.
*Objavljeno u XXZ magazinu
Comments
Post a Comment