U kompaniji Yahoo zavladali su šok i neverica kada je objavljeno da će zaposlenima ubuduće biti zabranjeno da rade od kuće.
Zahvaljujući tehnološkom napretku, rad od kuće postao je gotovo
jednak radu u kancelariji. Svi imamo pristup internetu, Skajpu, četu i
vrlo lako možemo da komuniciramo, bez obzira na udaljenost.
U Velikoj Britaniji broj ljudi koji rade od kuće od 2006. do 2011. skočio je sa 13 na 59 procenata, dok u Americi od kuće radi 24% zaposlenih, bar nekoliko sati u nedelji, ali samo 2,5% ljudi (ne računajući one koji su se samozaposlili ili volontiraju) smatra svoj dom i radnim mestom.
Ričard Brenson, osnivač kompanije “Virgin” smatra da je odluka Yahoo-a besmislena baš zato što zastupa tezu da je rad od kuće, to jest van radnog mesta zahvaljujući tehnološkom napretku lakši i efikasniji nego ikad. Sam Brenson upravlja firmom sa jednog karipskog ostrva, a njegova firma posluje odlično.
S druge strane, Marisa Mejer, izvršna direktorka Yahoo-a, tvrdi da su zaposleni najproduktivniji kada razmenjuju ideje, razgovaraju i diskutuju, bilo to u hodniku ispred kancelarije, u kafeteriji ili na sastanku.
U kompaniji Google nije zabranjen rad od kuće, ali se nikako ne preporučuje. Čelnici te firme takođe smatraju da postoji nešto dragoceno, čak i čarobno u tome što zaposleni mogu uzajamno razmenjivati ideje, popiti kafu ili podeliti obrok i, još važnije, dati jedan drugom dragoceni savet.
Prema istraživanju Londonske poslovne škole pri Univerzitetu u Kaliforniji, oni koji rade od kuće i retko se pojavljuju u kancelariji mogu se suočiti sa brojnim poteškoćama. Najpre, to što ih nema na radnom mestu vremenom može učiniti da ih nadređeni u odnosu na ostale zaposlene stave u drugi plan i tako uskrate unapređenje ili povišicu, bez obzira na to koliko je njihov rad od kuće produktivan i naporan. S druge strane, oni koji sede u kancelariji mogu i uludo trošiti radno vreme, ali će biti “vidljivi” poslodavcima. Istraživači Londonske poslovne škole savetuju da oni koji rade od kuće obavezno redovno šalju mejlove ili telefoniraju nadređenima na početku i kraju radnog dana, obaveštavajući ih o toku i procesu rada, odmah odgovaraju na mejlove koje prime i budu “vidljivi” kada dođu u kancelariju.
Kao što vidimo, i u velikim tehnokratskim kompanijama “retro” je “in”. Izgleda da su se mnogi uželeli tradicionalnog kancelarijskog rada, priča iz kantine, pa čak i kancelarijskih prepirki. Sasvim izvesno je i da poslodavci žele da vide i osete atmosferu na radnom mestu i odnos zaposlenih prema poslu, kao i njihove međusobne odnose.
Danas je u Srbiji rad od kuće novina kojoj se svi još prilagođavaju i čije se prednosti i mane još ispituju. Taman kad pokušavamo da se odviknemo od ispijanja kafe i razgovora s kolegama, vesti iz Yahoo-a i Google-a nas navode na to da se još jednom preispitamo. Svakako, međuljudski odnosi na radnom mestu mogu biti zategnuti i dovesti do neprijatnosti, ali zato dobijamo priliku da usavršimo svoje socijalne veštine, unapredimo odnose s kolegama i ostvarimo značajne kontakte. To nužno ne mora (i ne treba) da vodi ka prisnim prijateljskim kontaktima, već i učvrsti razliku između poslovnog i privatnog prostora i okruženja. Pored toga, nikako ne treba umanjiti značaj koji prijatno radno okruženje može imati – smeh, razmena ideja i mišljenja, korisni saveti i podrška kolega može učiniti da se bolje osećamo na poslu, da budemo produktivniji i zadovoljniji svojim radom. Još značajnije je što takvo raspoloženje možemo poneti kući.
Objavljeno na sajtu iSerbia
http://www.iserbia.rs/novosti/zabraniti-rad-od-kuce-479/
U Velikoj Britaniji broj ljudi koji rade od kuće od 2006. do 2011. skočio je sa 13 na 59 procenata, dok u Americi od kuće radi 24% zaposlenih, bar nekoliko sati u nedelji, ali samo 2,5% ljudi (ne računajući one koji su se samozaposlili ili volontiraju) smatra svoj dom i radnim mestom.
Ričard Brenson, osnivač kompanije “Virgin” smatra da je odluka Yahoo-a besmislena baš zato što zastupa tezu da je rad od kuće, to jest van radnog mesta zahvaljujući tehnološkom napretku lakši i efikasniji nego ikad. Sam Brenson upravlja firmom sa jednog karipskog ostrva, a njegova firma posluje odlično.
S druge strane, Marisa Mejer, izvršna direktorka Yahoo-a, tvrdi da su zaposleni najproduktivniji kada razmenjuju ideje, razgovaraju i diskutuju, bilo to u hodniku ispred kancelarije, u kafeteriji ili na sastanku.
U kompaniji Google nije zabranjen rad od kuće, ali se nikako ne preporučuje. Čelnici te firme takođe smatraju da postoji nešto dragoceno, čak i čarobno u tome što zaposleni mogu uzajamno razmenjivati ideje, popiti kafu ili podeliti obrok i, još važnije, dati jedan drugom dragoceni savet.
Prema istraživanju Londonske poslovne škole pri Univerzitetu u Kaliforniji, oni koji rade od kuće i retko se pojavljuju u kancelariji mogu se suočiti sa brojnim poteškoćama. Najpre, to što ih nema na radnom mestu vremenom može učiniti da ih nadređeni u odnosu na ostale zaposlene stave u drugi plan i tako uskrate unapređenje ili povišicu, bez obzira na to koliko je njihov rad od kuće produktivan i naporan. S druge strane, oni koji sede u kancelariji mogu i uludo trošiti radno vreme, ali će biti “vidljivi” poslodavcima. Istraživači Londonske poslovne škole savetuju da oni koji rade od kuće obavezno redovno šalju mejlove ili telefoniraju nadređenima na početku i kraju radnog dana, obaveštavajući ih o toku i procesu rada, odmah odgovaraju na mejlove koje prime i budu “vidljivi” kada dođu u kancelariju.
Kao što vidimo, i u velikim tehnokratskim kompanijama “retro” je “in”. Izgleda da su se mnogi uželeli tradicionalnog kancelarijskog rada, priča iz kantine, pa čak i kancelarijskih prepirki. Sasvim izvesno je i da poslodavci žele da vide i osete atmosferu na radnom mestu i odnos zaposlenih prema poslu, kao i njihove međusobne odnose.
Danas je u Srbiji rad od kuće novina kojoj se svi još prilagođavaju i čije se prednosti i mane još ispituju. Taman kad pokušavamo da se odviknemo od ispijanja kafe i razgovora s kolegama, vesti iz Yahoo-a i Google-a nas navode na to da se još jednom preispitamo. Svakako, međuljudski odnosi na radnom mestu mogu biti zategnuti i dovesti do neprijatnosti, ali zato dobijamo priliku da usavršimo svoje socijalne veštine, unapredimo odnose s kolegama i ostvarimo značajne kontakte. To nužno ne mora (i ne treba) da vodi ka prisnim prijateljskim kontaktima, već i učvrsti razliku između poslovnog i privatnog prostora i okruženja. Pored toga, nikako ne treba umanjiti značaj koji prijatno radno okruženje može imati – smeh, razmena ideja i mišljenja, korisni saveti i podrška kolega može učiniti da se bolje osećamo na poslu, da budemo produktivniji i zadovoljniji svojim radom. Još značajnije je što takvo raspoloženje možemo poneti kući.
Objavljeno na sajtu iSerbia
http://www.iserbia.rs/novosti/zabraniti-rad-od-kuce-479/
Comments
Post a Comment